Masquerade / Mascarade

 kritika objavljena u dodatku Objektiv dnevnog lista Pobjeda

„Azurna Obala je osunčano mesto za mutne ljude“, pisao je britanski pisac i dramatičar Vilijam Somerset Moham, inače stanovnik ove francuske mediteranske regije. A kada se već snimao film u njegovoj kući, red bi bio i citirati ga makar jednom u tom filmu. Ova Mohamova „sentenca“ sasvim je odgovarajuća kao lajtmotiv filma Masquerade francuskog reditelja Nikola Bedoa koji je nakon premijere van konkurencije u Kanu i izlaska u bioskope zaigrao i na Festu.

Filmskoj publici Bedo je najpoznatiji po svom drugom filmu La Belle Epoque (2019) u kojem je u simpatičan, lagan i pitak meta-film „upakovao“ sasvim životne stvari kao što su starenje, nostalgija i iživljavanje mladalačkih fantazija. Između njega i Masquerade, Bedo je od Mišela Azanavičiusa „preuzeo“ franšizu OSS 117 i u ovoj parodiji Bond-filmova se svojski isprdao s francuskom imperijalnom prošlošću. S Masquerade je ipak na nešto mračnijem terenu spletki, intriga i prevara.

U uvodnoj sceni se upoznajemo s mladim parom. Jutro je. Muškarac radi nešto na kompjuteru, a žena izlazi ispod tuša. Trenutak mira prekida sredovečni muškarac koji kuca na vrata. Žena otvara, čuje se pucanj i ona krvari iz rane na ramenu. U sledećoj sceni je sredovečni muškarac na optuženičkoj klupi i sudi mu se, pretpostavljamo, za taj incident. Dok suđenje predstavlja okvir kojem ćemo se povremeno vraćati, ostatak priče se seli u seriju „flešbekova“ koja će se, očekujemo, završiti tim kobnim jutrom.

Mladić iz priče je Adrian (Pjer Nini), bivši baletan koji se morao odreći karijere nakon motociklističke nesreće, pa sada za život zarađuje kao žigolo. Njegova trenutka „sponzorka“ je Marta (Izabel Ađani), nekada slavna glumica kojoj je od svega ostala vila u Nici (gde Adrian i živi, u kabinetu njenog bivšeg muža), stav dive i želja za povratkom među zvezde. Ona zbog toga priređuje luksuzne zabave za lokalnu finansijsku i državnu kulturnu elitu nadajući se da će odobrovoljiti nekog od svojih poznanika-reditelja.

Na jednoj zabavi se Adrian upoznaje s Margo Hansen (Marin Vakt), mladom ženom iz uvodne scene, koja je došla u pratnji jednog starijeg bogataša, i iskra između njih je instantna i vrlo jaka. Ništa čudno za mlade ljude osuđene da žive od milosti starijih i situiranih ljudi. Zbog toga će se oni odlučiti da svoje „atribute“ uposle kako bi sebi osigurali dugoročnu i zajedničku egzistenciju. Dok Adrian „odrađuje“ kapricioznu Martu od koje želi da se makne, Margo „u rad uzima“ novu žrtvu, magnata nekretnina Simona (Fransoa Kluze), onog s optuženičke klupe, a u prevari im pomaže i Adrianova bivša klijentkinja Đulija koja ima svoje motive da se osveti Simonu. Dok se prevara naizgled odvija po planu, dvoje mladih teško da mogu da isključe svoje emocije, a oboje su prilično impulsivni.

Kako se iz naslova može pretpostaviti, Masquerade je spoj trilera intrige i romantične melodrame smešten u svet bogataša i onih koji bi želeli da prečicom to postanu. Sam film odiše atmosferom holivudskih klasika a la Bili Vajlder sa začinom „mondenskijih“ Hičkokovih filmova. Bedo se oslanja na neke od svojih proverenih saradnika, poput scenografa Stefana Rozenbauma (La Belle Epoque) koji kreira štimung stare i nove aristokratije, direktora fotografije Lorana Tangija (OSS 117: From Africa with Love) i montažerke Ani Danše koja zajedno s Klemonom Selickim sve to pakuje u ritmičan film sposoban da drži pažnju u višestrukim linijama radnje svih 135 minuta trajanja.

Glavni aduti filma su ipak glumci. Pjer Nini je prisutan u svom najmoćnijem izdanju do sada, a Marin Vakt, otkrovenje Fransoa Ozona u filmu Young & Beautiful i dalje ponosno nosi oba atributa, pa je više nego uverljiva kao zavodnica zbog koje je moguće izgubiti pamet. Diva Izabel Ađani je toliko dobra glumica da bez problema može da odigra i onu lošiju čija je zvezda usahla. Fransoa Kluze je još jednom uverljiv kao čovek kojeg manipuliše mlada i lepa žena. Ansambl upotpunjuje Laura Morante kao Đulija, Emanuel Devo kao Simonova ostavljena supruga Karol (obe su vrlo životne), kao i Šarl Berling kao Martin vrckavi batler Žan-Šarl zadužen za duhovite komentare.

Na kraju, Masquerade ne spada u onu kategoriju filmova koji će nam otkriti „toplu vodu“ jer smo filmove tog tipa već gledali. S druge strane, film je pojavno raskošan, zanatski dobar, sjajno odglumljen i sve u svemu vrlo vešto izveden, posebno po pitanju dvostrukih i trostrukih prevara i oštrih preokreta koji na kraju sasvim fino sedaju na svoje mesto, čak i sa određenom poentom.