The Last Heist

2016.

režija: Mike Mendez

scenario: Guy Stevenson

uloge: Henry Rollins, Torrance Coombs, Victoria Pratt, Michael Aaron Milligan, Kristina Klebe, John J. York

Kako to obično biva na filmu, pažljivo isplanirana pljačka koju izvodi tim utreniranih pljačkaša pođe po zlu. Prosto da se čovek zapita kako su oni već isterali toliko pljački (i od toga živeli), da do poslednje nisu ništa naučili. Recimo da smanje rizik: 10 minuta znači 10 minuta, broj potencijalnih talaca treba biti što manji, u banku se ne ulazi za civilom i, prilično važno, ne gađa se imenima čak ni kad u banci prepoznaš rođenog brata.

Dobro, to je stara premisa, toliko puta isfurana, i naravno da se u neposrednoj blizini banke (koja zbog budžetskih ograničenja izgleda kao industrijska zona u predgrađu, recimo, Pardubica) u roku od odmah stvori kontingent murije. Međutim, reditelj Mike Mendez i scenarista Guy Stevenson tu vade asa iz rukava: napolju je murija, a među taocima je serijski ubica koji je došao da proveri / dopuni svoju kolekciju iskopanih očiju (nije spoiler, to vidimo odmah). I on je rešen da se izvuče i, kad je već tu, da rokne još poneku žrtvu.

Dakle, napolju murija i banda iz privatne zaštitarske firme, a u banci koja ne liči na banku serijski ubica koji izgleda kao putujući propovednik i kojeg igra HC pevač Henry Rollins, ujedno i najveće glumačko ime u postavi. Između njih naši banditi, muški, ženski, stari, mladi, crni, beli, koji psuju, skidaju svoje maske (koje su najinventivniji detalj u filmu) i čak i pored pseudo-profesionalnog vojničkog linga zapravo deluju kao da ne bi mogli opljačkati cvećaru na groblju u Pizdićima Donjim. Dakle, jeftino CGI puškaranje i koljačina mogu da počnu...

Mendezova namera je jasna: spojiti triler pljačke sa hororom, slasherom i splatterom, zaliti sve veštačkom krvlju i gadostima i iskoristiti koliko se da od retardiranog scenarija. Dobro, tog poslednjeg možda i nije svestan, jer u protivnom ne bi pri zdravoj pameti napravio ovakav film: dosadnjikav, ravan, sačinjen od samih opštih mesta. Možda je ipak svestan manjkavosti i rado ih se hvata: ovaj u privatnom životu televizijski montažer već ima istoriju sa snimanjem filmova koji balansiraju između B produkcije i trasha i sklonosti ka mešanju žanrova. Ponekad mu uspe, ponekad ne. Kako stvari stoje ovde, triput pogađajte...

Čak ni Henry Rollins koji svakako nije vrhunski glumac, ali ima neponovljivo prisustvo, ne uspeva da ovu brljotinu od filma podigne do nivoa polu-pristojnog. Da se ne lažemo, Rollins je u filmu ubedljivo najbolji glumac i njegov lik je nominalno najzanimljiviji, ali konkurencija mu, primećujete nije baš neka. Torrance Coombs kao najelokventniji među kriminalcima, Michael Aaron Milligan kao njegov pošteni buraz, Victoria Pratt kao stereotipna policajka i ostali koji izgovaraju rečenice slabije od statista... Ne budimo smešni.

Ali ko me je terao da to gledam? Možda sam se polakomio za Rollinsom koji je bio tako sjajan u He Never Died. Ovo đubre je ispod njegovog nivoa. Ne, ovo đubre je ispod svakog nivoa. Sve sam rekao.

He Never Died

2015.

scenario i režija: Jason Kravczyk

uloge: Henry Rollins, Kate Greenhouse, Jordan Todosey, Booboo Stewart, David Richmond-Peck, James Cade, Steven Ogg

Pripremite se za žanrovski blender. Malo horora, malo akcije “revenge flick” tipa, malo super-heroja, malo misterije i još malo indie drame. Autor Jason Kravczyk nije neko ime od poverenja, ima nešto kratkih filmova i dva prilično opskurna dugometražna i solidne su šanse da će se ovakva ideja završiti po sistemu “mnogo hteli, mnogo započeli”. Srećom pa je u ključnim aspektima Kravczyk apsolutno znao šta radi.

Prvo, što se žanrova i stilskih izraza tiče, autor je pokazao zavidno znanje i spojio ih znalački. Recimo, “revenge flick” na temeljima Taken filmova (zlikovci su mu oteli kćerku, a on ih lovi jednog po jednog) je ovde samo kostur. Horor i super-herojski film se poznaju u izgradnji glavnog lika (za kojeg znamo da neće umreti, odnosno da će preživeti), a horor-komponenta je zajedno sa misterijom i okruženjem tipičnim za indie dramu (zimski New York bez glamura i znamenitosti kojeg ovog puta igra Toronto) odgovorna je za atmosferu filma. Ona je gusta, mračna, nabijena anksiozom i depresijom, neprijatna i opčinjujuća.

Ono što He Never Died ima kao bonus je i njegov glavni glumac i to je dovoljno da ovaj i inače vrlo solidan film postane dobar i da nam, istini za volju, uopšte skrene pažnju u gužvi filmova. On je Henry Rollins, muzičar, javna ličnost, komentator, “trouble-maker” i povremeni glumac kojem treba naći pravu ulogu. Rollinsa teško možemo zamisliti kao versatilnog glumca, ali to ne znači da je sposoban odigrati samo svoju medijsku personu. Onako krupan, nabijen, jak kao crna zemlja, sposoban da primi i uzvrati udarac svakako ima urođeno prisustvo na ekranu. Ovde, međutim, odlazi korak dalje: njegov lik je kompleksan, tajnovit, ljudski i animalan, nipošto samo “strong and silent type” kojeg ne mora ni da glumi.

Rollins ovde igra Jacka, usamljenika čiji se, pretpostavljamo, nekad zanimljiv život sveo na tupu egzistenciju: spavanje, televizija, hrana u jednom te istom lokalu, pešačenje po gradu i tombola u crkvi. Zašto tombola? Ne opterećuje ga, kaže. Jasno nam je i da ga prošlost sustiže, na vratima mu se neplanirano pojavljuju zlikovci i prete nasiljem. On nije ganut i u stanju je odbraniti se golim rukama protiv oružja svih sorti i tipova. Ono što će ga izbaciti iz takta je uopšte pojava kćerke (Todosey) u njegovom životu što rezultira povećanom količinom dijaloga (Jack inače ćuti ili odgovara lakonski i čini se da nema smisla za humor, što na drugom nivou postaje komično na “deadpan” način), zbližavanjem sa konobaricom u lokalu (Greenhouse) i novim setom nevolja i moralnih dilema za Jacka...

Međutim, ko je (i šta je) zapravo Jack? Znamo da je natprirodna pojava, ali koje je njegovo usmerenje? Je li nekakav mučeni anđeo osvete? Je li vampir (sa ljudskom dušom) i to od one moderne sorte koja se prešetava danju? Je li neki drugi monstrum? Šta zapravo želi, osim da ga se ostavi na miru? Šta ga toliko vuče nazad? Gledajte i videćete, Kravczyk nam u jednom trenutku podastire rešenje, izuzetno nategnuto, ali svejedno zanimljivo. Lagana preporuka, znači.