kritika originalno objavljena na DOP-u:
“Mogla
bi se ponašati u skladu sa svojim godinama”, kaže
dvadeset-i-nešto-godišnja kći Patricia Domrowski (senzacionalna
Danielle Macdonald) svojoj majci Barb (Bridget Everett),
utegnutoj u tesnu PVC haljinu koja figurira kao kostim za Noć
Veštica, nalivenoj sa malo alkohola radi razbijanja treme pred
nastup pred lokalnom i nezainteresiranom publikom u lokalnom baru. “A
ti bi se mogla ponašati u skladu sa svojom rasom”, odgovara joj
majka. Komentar je svakako rasistički, više od toga zajedljiv i
zavidan jer se odnosi na kćerine snove o hip-hop slavi kad su već
majčini snovi o glam-metal karijeri nepovratno uništeni, ali u tom
trenutku u kojem naslovna junakinja filma Patti Cake$ pada na
dno životnih okolnosti i karijere, reditelj Geremy Jasper je
na tragu nečega: cela ta gangsta-ghetto poza je potpuno
artificijelna i neiskrena ako dolazi od nekoga ko nije iz tog i
takvog specifičnog miljea, bilo da je reč o predgradskim buržujima
i buržujkama ili o radničkoj i “white trash” sirotinji. “Ja
ubijam rime”, još jedna je Patttina replika iz filma koja ne znači
ništa smisleno, ali zvuči.
Eminem
je, dakle, bio smišljen MTV “stunt”, a ne iskreni eksces, što
je jasno i iz romantizirane biografije 8 Mile. Jasper, i sam
muzičar i reditelj video-spotova vrlo dobro zna o čemu govori iako
se Patti Cake$ može podvesti pod kliše filmova o potrazi
rođenog autsajdera za (muzičkom) slavom protiv svih šansi i u tome
sledi šprancu ne samo 8 Mile nego i brojnih drugih naslova.
Ali u njemu ima nečeg iskrenog i zato našoj patološki gojaznoj
junakinji želimo svu sreću da se izdigne iznad sredine koja je vuče
dole, da se izbori sa lažnim prorocima i nabeđenim autoritetima u
tom svetu, ali najviše od svega da se pronađe i artikulira u
verbalnom i muzičkom smislu. Takođe, neće nas baš razneti ni
činjenica da će njen uspeh biti ograničen, a osećaj zadovoljstva
internaliziran. Male ljudske pobede su važnije od onih velikih i
deklarativnih.
Preguraćemo,
dakle, i šprancu, i stereotipne budalaše koji su našu junakinju
ponižavali od detinjstva tako što su je zbog prezimena i težine
zvali Dumbo, i stereotipnu njenu ekipu koja uključuje dobroćudnog,
ali previže uživljenog i smešnog indijskog apotekara Jherrija
(Siddharth Dhananjay) i misterioznog, talentiranog,
anarhistički nastrojenog muzičara / DJ-a / producenta nadimka
Basterd (Mamoudou Athie) i njenu bolesnu baku (Cathy
Moriarty) koja joj pruža bezrezervnu podršku, pa čak i
dozirano sladunjav kraj, sa sve izanđalim stereotipom da se mama
pojavljuje pred binom na demo-takmičenju u zadnji čas i da onda
otpeva svoj refren bez greške. Razlog za to može biti istovremena
prepoznatljivost i unikatnost okruženja provincijalnog, radničkog
New Jerseya odakle je i autor filma, činjenica da je muzika koju
ekipa stvara zaista nešto promišljeno, novo i kvalitetno (ovo kažem
kao neko kome je glam-metal svakako bliži od hip-hopa), ali je
suština svega da Patti, njene tekstove i njenu iskrenost kupujemo od
početka do kraja.
U
tome svakako pomaže i sjajan “casting”. Glumci su sposobni na
pravi način oslikati dinamiku među likovima ma koliko članovi
sastava bili u suštini tipski skicirani i ma koliko disfunkcionalni
odnosi između članova familije koji se kao obrazac prenose iz
generacije u generaciju bili svojevrsni standard ovakvih indie
filmova. Cathy Moriarty i Bridget Everett su sjajne kao baka i majka,
naročito potonja u ulozi koja vrlo lako može skliznuti u
karikaturu.
Prava
zvezda filma je, međutim, Danielle Macdonald, australska glumica
vrlo specifičnog izgleda koja se zbog toga mora izboriti za karijeru
koju zaslužuje. Ovo joj je možda prva, prava velika šansa za to,
iako će možda biti i ostati “typecast”. Do sada je njena
karijera bila vezana pre svega za televiziju i manje uloge u indie
filmovima kao što su The East, Trust Me i užasno
potcenjeni Every Secret Thing u kojem je zaista bila
briljantna, ali je film imao nesreću da ga kritika dočeka “na
nož”. Bez nje i njene savršeno dozirane ljutnje i anksioznosti
teško da bismo mogli zamisliti Patti Cake$ i kao lik i kao
film.
No comments:
Post a Comment