Patrick / De Patrick

kritika objavljena na XXZ

2019.

režija: Tim Mielants

scenario: Tim Mielants, Benjamin Sprengers

uloge: Kevin Janssens, Jemaine Clement, Hannah Hoekstra, Pierre Bokma, Ariane Van Vilet, Josse De Pauw, Bouli Lanners, Katelijne Damen, Jan Bijvoet

Koliko se misterije može izvući iz nečeg tako banalnog kao što je to zatureni čekić? Koliko drame nudi emocionalno zakopčani protagonista koji pritom ne pokazuje apsolutno nikakvu ambiciju osim da proživi svoj život onako kako ga je uvek živeo? Koliko se komedije skriva o klišeima o kompulsivnoj opsesiji i o previranjima u društvu na mikro-nivou komune u kojoj žive naoko neobični ljudi, ali sa vrlo običnim, ljudskim porivima? Šta ako se sve to dešava na teritoriji nudističkog kampa? Odgovore na ta pitanja možemo pronaći u debitantskom filmu belgijskog televizijskog reditelja Tima Mielantsa (serije The Terror, Peaky Blinders i druge), nagrađenom za najbolju režiju u Karlovym Varyma i upravo prikazanom u takmičarskom programu Zagreb Film Festivala.

Naslovni junak (Kevin Janssens koji igra kontra svog tipa gangstera i frajera) nema nikakvih drugih ambicija osim da bude domar u nudističkom kampu čiji je vlasnik njegov otac (De Pauw), a da u slobodno vreme dizajnira i izrađuje unikatan nameštaj bez naročite namere da bi to prodavao. Otac nije naročito dobar menadžer, pa u kampu preti pobuna, a majka (Damen) je slepa, pa ne može naročito da pomogne ni jednom ni drugom. Patrick je pasivan i čini se iskorištavan i u vezi sa jednom od viđenijih gošći kampa Liliane (Van Vilet), čiji muž Herman (Bokma) polako "kuva" pobunu, a dvoje novih gostiju, country-pop zvezda Dustin (Clement) i njegova devojka Nathalie (Hoeksta) će dodatno uzburkati duhove u kampu.

Patrick će preživeti dva šoka u kratkom vremenu. Prvi je onaj očitiji, očeva smrt, i to ga neće mnogo uzrujati u prvom trenutku, bilo zbog toga što je bio spreman na to, bilo zbog toga što je nesvestan posledica, bilo zbog toga što je opsednut onim drugim. U pitanju je nestanak njegovog čekića koji se ne može tek tako zameniti jer je deo kompleta koji se više ne proizvodi i ne prodaje. Pronaći čekić koji se pojavljuje u glasinama drugih, ne nužno radosnih, kampera i u vrlo stresnim trenucima postaje njegova jedina motivacija dok je usput prinuđen da se rešava probleme kojima u dobrom broju slučajeva nije dorastao.

Mielants odmah na početku postavlja ton apsurdne dramedije sa izuzetnim osećajem za detalj. To ne treba da čudi jer su mu se, po vlastitom priznanju, dogodovštine iz nudističkog kampa gde je u ranoj mladosti proveo jedno leto, urezale u pamćenje. Odatle dolaze poneki detalji koji, čini se, nemaju nikakvu funkciju dalje u priči, poput slepe vlasnice. Lokacija iz njegovog sećanja (Pirineji) je preneta na teren koji mu je više domaći (Ardeni), što otvara i specifično belgijsku tematiku poput stanja države u državi (stanovnici kampa su uglavnom Flamanci i Holanđani u frankofonom valonskom okruženju) i jezičke barijere (Patrick i inače malo i rudimentarno komunicira, što dodatno dolazi do izražaja kada to mora da čini na stranom jeziku).

Kriza (odnosno preispitivanje) identiteta i lokalna politika u nekoj zajednici su, pak, univerzalne teme, ali Mielants i ko-scenarista Sprengers su makar kreirali lika koji je sasvim poseban. Obično kada su takve teme u pitanju želimo da se identifikujemo sa glavnim likom koji nam je simpatičan, a ne sa luzerom od skoro 40 godina koji nikada nije napustio roditeljski dom i koji opsesivno traži svoju "igračku". To je prilično hrabar dramaturški pristup koji traži hrabrog i posvećenog glumca da ga izvede. Janssensu to, izgleda, nije problem: za ulogu se ugojio preko 20 kilograma i sve vreme se pokazuje sa "debilkom" za antologije filmskih idiotskih frizura.

Druga bitna činjenica Patrickovog psihičkog profila je kontrast između fizičke golotinje i emocionalne zakopčanosti i to Janssens kao glumac koji vrlo retko menja izraze lica i Mielants kao reditelj sjajno dočaravaju. Uopšte gledano, Mielantsov odnos do golotinje i naturizma je sasvim prirodan i nonšalantan, ne-seksualiziran i iskren da se vidi da vrlo dobro zna o čemu priča, odnosno da poznaje milje nudističkih malih, privatnih nudističkih kampova u kojima se formiraju paralelne strukture koje imitiraju društvo.

Problemi nastaju kada detektivska misterija o čekiću toliko preuzme zaplet, pa se onaj apsurdno-humorni momenat povlači u stranu odakle će tu i tamo ponovo zabljesnuti, a sama ta enigma nije sama po sebi nešto novo i neviđeno, već se u priličnoj meri drži smernica iz romana Agathe Christie. Sa pozitivne strane, to je sjajan uvod u priču o internoj politici i zameranjima između suseda i "prijatelja", a i obračun kojim kulminira jedna je od bizarnijih filmskih tuča u novije vreme: dvojica se mlate goli u kamp-prikolici, a balans između komičnog i ozbiljnog je tu sjajno pogođen. Sama misterija je na kraju suviše vešto zapakovana, ali predvidljivost tu nije naročiti problem koliko to da je razrešenje izvanjsk, da dolazi s neba pa u rebra, te da je svrha najpre samom sebi, a onda prilično banalnoj poenti oko Patrickovog karaktera.

Ali zbog onih drugih delova, Patrick je film itekako vredan gledanja (posebno za fanove belgijske i holandske kinematografije), zabavan, energičan, lako pratljiv i nepretenciozan, a da opet nije plitak i ne podilazi publici. Nadajmo se da će se Tim Mielants još koji puta okušati u formi dugometražnog igranog filma jer mu očito sasvim dobro ide.