Queen of Hearts / Dronningen

kritika objavljena na XXZ

2019.

režija: May el-Toukhy

scenario: May el-Toukhy, Maren Louise Käehne

uloge: Trine Dyrholm, Gustav Lindh, Magnus Krepper, Liv Esmar Dannemann, Silja Esmar Dannemann

Do sada smo u kinematografiji, literaturi, visokoj i pop-kulturi imali sve kartaške dame, osim trefove. Pikova, Puškinova, pa onda od Čajkovskog, pa onda u raznim varijantama je svakako najpoznatija. Dama karo kao opsesija i okidač u legendarnom filmu The Manchurian Candidate. Dama herc kod Lewisa Carrolla, u Alisi u zemlji čuda, ona što vlada kartama i naređuje obezglavljivanje.

Naslov danskog filma Queen of Hearts u režiji May el-Toukhy koji je nakon festivalske turneje započete na Sundanceu stigao i do Zagreb Film Festivala svakako je asocijacije na Carrolla, ali potrebno je nešto vremena da stvar "klikne" u tom pravcu zato što pred sobom imamo redom: ogled iz buržoaskog života, moralku o moći i zloupotrebi i (erotski) triler na tragu kasnih 80-ih i ranih do srednjih 90-ih u kojem posmatramo kako jedna jaka žena gubi moralni kompas. Vremenski kontekst Me Too i Time's Up kampanja nije tu zanemariv, kao ni onaj prostorni - skandinavski, pa ta zamena uobičajenih uloga i rodova zlostavljača i žrtve u teoriji može biti provokativna.

Naša naslovna anti-junakinja advokatica Anne (Dyrholm) koja je napravila karijeru zastupajući maloletne žrtve nasilja, po pravilu seksualnog. Njen život je naoko savršen kao i njen dom u predgrađu, napravljen i uređen u duhu skandinavskog modernizma. Majka je dvema kćerima, bliznakinjama Fridi i Fanny (Liv i Silja Esmar Dannemann) i udata za uglednog doktora Petera (Krepper). Brak nije strastven, ali deluje skladno jer su supružnici jednaki u smislu socijalnog statusa i oboje su jednako posvećeni svojim karijerama, premda bi Peter voleo da je malo više gazda u kući, a Anne mu se, pak, učtivo suprotstavlja.

Skladna porodična slika će se naći pod pretnjom kada u njihov dom uđe Peterov sin iz prvog braka Gustav (Lindh) koji je do tada živeo sa majkom u Švedskoj. Gustav je problematičan tinejdžer (ima li drugačijih po filmovima?) i pred njim su dva puta: život sa ocem i integracija u njegovu novu porodicu ili odlazak u internat. I, da, od početka je pomalo bahat i nabusit, ostavlja nered za sobom, generalno privlači pažnju svojim ponašanjem, a uskoro će i kapitalno zabrljati. Njegov pokušaj da opljačka dragocenosti iz svog novog doma će biti otkriven od strane Anne koja će ga uceniti: ili će poraditi na integraciji ili će ga ona lično prijaviti i ocu i policiji.

Gustav sa svoje strane čini sve da se popravi, a bliznakinje koje se za njega ubrzo vezuju su odlična polazna osnova. Nedugo zatim se zbližava i sa Anne, što odlazi u smeru prilično vruće afere. Kako to obično biva, takve afere se moraju kad-tad završiti, neko iz njih izlazi povređen i želi nastavak, neko će se iz nemoći izlajati, a onaj u poziciji moći, u ovom slučaju Anne, će sve negirati i izvrtati na Gustavovu štetu. Prvo, jer poznaje sistem pa može eliminisati dokaze, i drugo, jer poznaje psihologiju dovoljno da niko ne veruje problematičnom klincu čak ni kad ovaj govori istinu.

Queen of Hearts je izuzetno režiran i još bolje odglumljen film. May el-Toukhy, kojoj je ovo drugi film nakon romantične dramedije Long Story Short, limitirano ali efektno ubacuje reference na Carrollov roman za decu, ali i vrlo vešto klizi kroz žanrove i dramaturške činove. To čini oslanjajući se na scenario koji je napisala zajedno sa Maren Louise Käehne u kojem su likovi jasno pozicionirani i detaljno psihološki profilirani. To u velikoj meri olakšava posao glumcima Trine Dyrholm i Gustavu Lindhu koji se u svoje likove potpuno unose i nose ih sa strašću i integritetom, što filmu svakako dodaje na kvalitetu.

Problemi su, međutim, etičke i koncepcijske prirode. Poruka da se kod seksualnog iskorištavanja i zlostavljanja ne radi o polu/rodu, nego o moći je truizam, ali znači li to u interpretaciji Käehne i el-Toukhy da je svaka jaka, ne-submisivna žena potencijalni (seksualni) predator i eksploatator? To posebno upada u oči sa nikada do kraja razjašnjenom motivacijom za aferu jer Anne svakako ima dobrih razloga da zadovoljstvo potraži izvan braka (muž joj je rigidan i hladan, a voli i da šefuje), ima dovoljno aduta da zavede koga želi, kao i pameti da ne radi gluposti u i oko kuće. Pitanje koje možemo postaviti je zašto je baš izabrala Gustava? Ako namerno cilja da povredi muža, onda ne bi skrivala i negirala. Ako je cilj da Gustava izmanipuliše i izbaci, za to nema razloga jednom kad se ovaj primiro. Ako je ideja malo bezumne zabave ili prosto prilike, onda je to samo još jedan kliše da nas emocije, želje i nagoni čine nerazumnima.

Drugi problem je što pred sobom u suštini imamo pornografski kliše napaljene maćehe, doduše pristojnije i diskretnije stilizovan, premda je najmanje jedna scena prilično eksplicitna, što celu priču čini nategnutijom i malo verovatnom. Ako se, pak, radi samo o demonstraciji moći, tu bi savršeno odgovarali i drugi, manje škakljivi porno-stereotipi. Opet, je li to način da se isprovocira na papiru vrlo napredno i liberalno skandinavsko društvo? I nije li malo paradoksalno da se filmu koji možemo čitati kao "ženski" može očitati čak i mizoginija?