In the Strange Pursuit of Laura Durand

kritika objavljena na XXZ

2019.

režija: Dimitris Bavellas

scenario: Dimitris Bavellas, Katerina Kleitsioti

uloge: Makis Papadimitriou, Mikhalis Sarantsis, Anna Kalaitzidou, Danis Katranidis, Ivonni Maltezou, Nikos Hatzopoulos

"Kad ničeg nema, sve je moguće", pevala su trojica kasnije vrlo uspešnih "poslovnih ljudi" maskiranih u "(bivše) muzičare". Iz celog toka njihove karijere, muzičke i poslovne, teško je i pomisliti da su Kiki, Krle i Šaper tu govorili nešto što znaju, već je bliže istini da su se još tada, sredinom 90-ih, pripremali da prodaju maglu u šarenim kesicama. Ne, kad ničeg nema - ničeg nema, a sve je moguće samo teoretski. Praktično, opcije su prilično limitirane. Za razliku od trojca okupljenog u Dobrovoljno pevačko društvo, junaci filma In the Strange Pursuit of Laura Durand, u principu nemaju ništa, a ko-scenarista i reditelj Dimitris Bavellas ipak zna o čemu govori kao svedok prolongirane grčke ekonomske krize.

Antonis (Papadimitriou) ima za sobom propali brak i "karijeru" blejača i povremenog klupskog muzičara koju deli sa svojim cimerom Christosom (Sarantsis). Christos, pak, osim stana iz kojeg mu preti deložacija (njegova sestra planira da ga izda turistima) i statusa nezaposlene (i uglavnom nezaposlive) osobe, možda ima i rak - čekaju se rezultati biopsije. Kako se od blejanja i prodavanja ploča iz kolekcije ne može živeti, čak ni relativno kratko, njih dvojica osećaju potrebu da svom životu udahnu nekakav smisao.

"Poziv" dolazi sam od sebe, sa video-kasete njihove omiljene porno-zvezde iz mladosti, naslovne Laure Durand (Kalaitzidou), odakle ona u jednom umetnutom, ranije neviđenom delu, zove upomoć. Naime, nakon uspešne porno-karijere i neuspelog pokušaja transfera u ozbiljne glumačke ili pevačke vode, Laura kao da je nestala s lica zemlje, a o njenoj sudbini se nagađa i pletu se misteriozne teorije. Služeći se svojim trivijalnim znanjima i tragovima koje uspeju da prikupe, oni kreću u potragu za njom, ali će putem, ma koliko to klišeizirano zvučalo, ovaj grčki dvojac simpatičnih danguba zapravo naći sebe.

Njihova potraga se možda čini uzaludnom i loše konstruisanom jer su nova saznanja razočaravajuće tanka i zapravo je sve iscrtano na mapi (doslovno), ali to nije nimalo slučajno. Ponajmanje zbog epiloga u kojem se ispostavlja da je cilj po pravilu bliže nego "iza sedam gora i sedam mora" ili zbog toga što Bavellis pokušava da opravda "napušeni" narativ koji operiše s druge strane logike. Autor, inače žanrovskog usmerenja koje ruši mit o artističkom "weird wave"-u kao jedinom pravcu savremenog grčkog filma, ovde ima sasvim druge namere.

Reč koja može stajati u naslovu filma jer ga kompletno prožima je nostalgija. Ona je očita iz svakog elementa zapleta, svakog obrata i svakog skretanja u filmu, od koncepta potrage za izgubljenom porno-zvezdom nadalje - ona je simbol njihove (i autorove) prošle, možda izgubljene mladosti, jer nekada porno-materijal nije bio dostupan na par klikova mišem, već su se pomno skupljali časopisi i kasete za višekratnu upotrebu. I sam tok potrage oslikava nostalgiju za prošlim vremenima i jasnim stranama u sukobu, bilo supkulturnom (pankeri i hipici), bilo u političkom smislu (epizoda u kući stare konzervativne veštice je neprocenjiva).

Nostalgija izbija i iz svake reference, od postera u stanu u kojem dvojica drugara žive, muzike Georgea Boussounisa sastavljene od (sa jednim izuzetkom) originalno napisanih pesama u širokoj lepezi žanrova od turističkog pop-folka do neoromantične elektronike i raznih varijanti rocka i alternative), umetnutih materijala i klipova. Jedna referenca pred kraj filma će zagrejati srca jednog dela ljubitelja fudbala na našim prostorima (šifra Milinko Pantić). Nostalgičnim se može nazvati i izbor analognih formata sa kojima smisleno radi direktor fotografije Ramon Malapetsas, od low-fi VHS-a, preko zrnastih analognih do savremenih digitalnih. Zbog toga je In the Strange Pursuit of Laura Durand film koji je predodređen za kultni status.

Na pitanje čemu nostalgija, odgovor se sam po sebi nameće: sadašnjost je sama po sebi surova, u njoj su mnogi propali kroz rupu u sistemu i njima ostaju sećanja na bolja vremena. Sasvim je moguće da bi naš dvojac (obojica nosećih glumaca su, inače, izvrsni sami za sebe, a njihova hemija u zajedničkim scenama radi perfektno) tavorio na dnu i u neka "srećnija" vremena jer im je profil naprosto takav, ali u savremenom kontekstu su oni više pravilo nego izuzetak. U tom smislu, Bavellis u In the Strange Pursuit of Laura Durand uspeva da bude sentimentalan, ali bez skliznuća u patetiku i da ispriča priču iskrenu priču o svojoj generaciji koja će blagotvorno uticati na publiku u Grčkoj i van nje.