23.11.20

Sweat

 kritika objavljena na XXZ



2020.

Scenario i režija: Magnus von Horn

Uloge: Magdalena Kolesnik, Julian Swiezewski, Aleksandra Konieczna, Zbigniew Zamachowski, Tomasz Oprinski


Jedna od najpametnijih programerskih odluka bila je ne samo uvrstiti film Sweat Magnusa von Horna u takmičarski program Zagreb Film Festivala, nego mu u okviru njega i posvetiti dodatnu pažnju u vidu panela posvećenog fenomenima fitnesa i internetskog uticaja. Hrvatski distributer je, međutim, još bolju odluku doneo prevođenjem originalnog naslova u Influencerica, bolje pogađajući suštinu filma, ali i stavljajući fenomen uticaja koji se širi putem društvenih mreža pod reflektor. Jednako nazvana afera koja je u kasno proleće i rano leto prodrmala Hrvatsku još uvek je dovoljno blizu da bi je se sećali oni koji su je pratili, a sva je prilika da će se von Hornov film ubrzo naći i u art-kino distribuciji.


Fenomen »poznatosti radi poznatosti«, odnosno usled moćne samopromocije i sposobnosti da se nađe niša u bespućima internetske zbiljnosti nije samo hrvatski, balkanski i istočnoevropski, već je globalan. Pritom je i stariji od društvenih mreža koje su preuzele ulogu medija, ali one predstavljaju idealan kanal za njegovo širenje. U tom svetlu su fitnes-gurui, ma koliko bili ogledalo površnosti današnjeg sveta opsednutog sa fizičkim izgledom, još i najpošteniji: njihov »rad« je moguće makar objektivno oceniti kroz zategnutost tela korisnika njihovih usluga. Svakako je kvalitet njihovog rada merljiviji od rada, recimo, amaterskih filmskih kritičara i manje opasan od saveta koje šakom i kapom dele samozvani zdravstveni eksperti, nutricionisti ili finansijski savetnici.


Fenomen fitnesa, pak, takođe nije nov, a maksima »u zdravom telu zdrav duh« industrijalizovana je i unekoliko pervertirana u doba »Reaganoamericane«, uz verno sasluživanje i samopromociju »Hanoi« Jane Fonde koja je od levičarske ikone, svesno ili ne, postala promoterka konzervativizma i površnog konzumerizma. Naslov von Hornovog filma direktni je citat jedne od njenih najpoznatijih naredbi iz videa za vežbu, a junakinja filma samo je njena nova inačica koja je u taj svet slavnih došla sama, a ne zbog plemenitog glumačkog porekla.


Ona, Sylwia Zajac (mlada glumica Magdalena Kolesnik u ulozi koja je može proslaviti), uspela je izgraditi omanju firmu na Instagramu i osigurati sebi život »prodajući« svoj uticaj ne samo kada je reč o njenoj struci, odnosno fitnesu, već i po pitanju životnog stila. Njen mobilni telefon je njen glavni alat, njime će uslikati spravu za vežbanje, sportsku odeću koju je dobila na poklon od sponzora, ali i hranu koju naručuje, pritom vlasniku spočitavajući ulogu plastike. Ona se preko telefona takođe mora pokazati kao ranjivo ljudsko biće, što uopšte nije teško, imajući u vidu njenu usamljenost. Ona može biti nestvarno lepa i stvarno »fit«, izuzetno uspešna u dobijanju »hleba bez motike« (što je još jedna od groznih zabluda, »hleb« koji zarađuju internetski honorarci i mali privrednici izuzetno je krvav i žuljav), ali ona je kao i mi, čezne za ljubavlju i razumevanjem.


Magnus von Horn, švedski reditelj sa poljskom diplomom i adresom, nju prati kroz tri dana i noći koji možda jesu nabijenog tempa događanja, ali nisu nikakvi posebni dani. Kroz ta tri dana će se zaređati snimanje videa, izdanje DVD-a sa vežbama kao poklona uz ženski časopis, pripreme za majčin rođendan, uz kupovinu poklona gde će je »startovati« žena koja joj je fan, a čiji život nije najsrećniji. U ta tri dana pojavljuje se i manijak koji je sa internet-praćenja prešao na fizičko (Orpinski), dolazi do svetonazorskog razloga sa familijom na majčinom rođendanu i sparivanja sa kolegom i mamlazom (Swiezewski) koje će se za nesrećnog manijaka završiti skoro fatalno, a za Sylwiju sa nekim bolnim spoznajama...


Von Horn majstorski drži ritam i tempo, gradira i relaksira atmosferu, uvek imajući kameru na ili u blizini lica i tela svoje zgodne protagonistkinje koja je objekat svačijih želja, samo ne svojih. U tom »casual« haosu postova i obraćanja javnosti upoznajemo svet »influenserstva« dalje od onoga što vidimo listajući društvene mreže. Pogled iz »backstage«-a je mučan, jeziv i turoban, a mišići zaduženi za kalemljene osmeha na umorno i razočarano lice rade napornije od bicepsa, tricepsa i kvadricepsa. Autorov odnos do protagonistkinje je polivalentan, ali ne i ambivalentan, ona je i žrtva i predator, i borac i prestravljena devojčica, a Magdalena Kolesnik svoju ulogu igra sa posvećenošću i ekspresivno, ali pod kontrolom, što svojoj, što rediteljevom, dok joj ansambl glumaca u pozadini preko kojih kamera tu i tamo preleti (tu su, recimo, i poznata lica Aleksandre Konieczne i Zbigniewa Zamachowskog) pruža podršku.


Van Horn pojedine scene i sekvence rešava gotovo genijalno, a ne samo tehnički upeglano. Primer za to je emocionalna kulminacija filma, fizički sukob između kolege-mamlaza i očajnog manijaka, snimljen u jednom kadru, dalekom totalu iz gotovo pričje perspektive, te ispraćen stanjem šoka na Sylwijinom licu koja na neko vreme zanemi. Scenarističku eleganciju van Horn, međutim, narušava pred kraj filma, razvlačeći ga nepotrebno radi verbalnog podvlačenja poente koju je već slikom pokazao. Ali i pored toga, Sweat je jedan od vrhunaca takmičarskog programa sa ZFF-a.

No comments:

Post a Comment