Black Light / Bit-gwa cheol

 kritika objavljena na XXZ

2020.

scenario i režija: Bae Jong-dae

uloge: Kim Si-eun, Yeom Hye-ran, Park Ji-hu, Lee Ju-won, Kang Jin-ah, Jo Dae-hee

Azijska kinematografija, pre svega korejska, izuzetno je vitalna, čak i u pandemijskim uslovima. Prošle i početkom ove godine je konačno dospela u fokus javnosti sa filmom Parasite, za koji je reditelj Bong Joon-ho osvojio Zlatnu Palmu u Cannesu i četiri Oscara. Za sada se to može smatrati vrhuncem uspeha korejske kinematografije, ali to ni u kojem slučaju ne znači da korejski filmski umetnici imaju nameru posustati. Posredno, to znači i da su veliki filmski festivali sve otvoreniji za azijske i korejske naslove, a kao dobar primer može poslužiti i Black Nights Film Festival u Tallinnu gde su već drugu godinu uzastopce azijski filmovi zastupljeni i u takmičarskim i u revijalnim kategorijama.

U okviru takmičarskog programa debitantskih dugometražnih filmova upravo je prikazan film Black Light Bae Jong-daea. Relativno mladi korejski reditelj se do sada »kalio« na asistentskim poslovima, od kojih je najzvučniji onaj na filmu The Wailing (2016) Na Hong-jina. Po svakom pojedinačnom aspektu filma Black Light jasno je da, iako je Bae debitant, ni u kojem slučaju nemamo posla sa početnikom. Zaokruženost filma, briljantan scenario, vrsna režija, vrlo dobra gluma i tehnički aspekti poput fotografije i montaže, već ga u ranoj fazi ozbiljno kandiduju za nagrade.

Bae film otvara izuzetno elegantnim dugim, neprekinutim kadrom iz automobila koji se vozi kroz mesto saobraćajne nesreće. Samu nesreću ne vidimo, već samo njene materijalne posledice, ali da se naslutiti da upravo ona stoji u centru zapleta. Opet, ako očekujemo nekakav procedural ili krimi-triler fokusiran na istragu, na pogrešnom smo mestu. Bae je mnogo više zainteresovan za uzroke i posledice nesreće na jednom drugom nivou, na trag koji je nesreća ostavila pre svega na one koji u njoj nisu učestvovali, ali im je promenila živote.

Junakinja filma je Hee-joo (Kim Si-eun) koja je u nesreći izgubila svog muža i posle izvesnog vremena pokušava da pokupi krhotine svog života i nastavi dalje, makar to značilo povratak u rodni grad i na radno mesto u fabrici koje je napustila kada se udala. Isprva se čini da u tome ima pomoć svog šefa, kao i brata i snahe, ali nju ipak muči savest: ipak je njen muž zvanično proglašen krivim za nesreću, zbog čega se sklanja od pogleda svoje koleginice Yeong-nam (Yeom Hye-ran) čiji je muž u nesreći nastradao toliko da je završio u vegetativnom stanju i dugotrajnoj komi.

Međutim, Yeong-namina kći Eun-yeong (Park Ji-hu) ne želi više skrivati tajnu o svom ocu i njegovoj depresiji zbog koje je te noći seo za volan sa izričitom namerom da izvrši samoubistvo. Hee-joo želi novu istragu u kojoj će istina izbiti na videlo, makar da bi sprala ljagu sa sebe, ali nije svesna šta se sve može tom prilikom otkriti i koliko to može uticati na njeno okruženje, recimo kompaniju koja je muljala sa sigurnosnim standardima, tako žrtvujući radnike, svog brata koji je sarađivao s policijom tokom istrage i petljao sa dokazima iz nekih svojih, ne nužno materijalnih, razloga, ali i sebe samu. Istina kao takva neće oživeti mrtve ili izlečiti unesrećene, a pitanje je hoće li pomoći i preživelima: svako nosi svoj emotivni prtljag, a težina tog prtljaga stalno raste.

Odličan posao Bae radi već u fazi scenarija vešto preplićući interese i tempirajući otkrića detalja i preokrete. Jedini signal tipične dramske strukture u činovima su napadi koje Hee-joo ima (najčešće za volanom), dok priča sama po sebi teče glatko i ujednačeno, a preokreti u njoj su istovremeno i oštri i logični. Svoj scenario Bae sjajno komplementira režijom, izuzetno veštom, logičnom i promišljenom u smislu tretmana ključnih detalja. Rad sa glumcima mu je takođe na visokom nivou, emocije u tako visokom registru su dosta rizične u smislu skretanja priče prema melodrami, ali Bae insistira na pravoj ljudskoj drami i to mu polazi za rukom.

Pohvalu, naravno, zaslužuju i tri žene u nosećim ulogama. Fragilnost i tuga Hee-joo i Yeong-nam potpuno su drugačijeg karaktera, jednu nosi osećaj krivice, a kasnije želja za nekom vrstom iskupljenja same pred sobom, dok drugu zapravo muči život koji nakon nesreće svog muža mora živeti. Obe glumice svoje uloge igraju izvrsno i uspevaju da oslikaju sasvim životne likove. Park Ji-hu takođe zaslužuje svaku pohvalu s obzirom da u njenoj izvedbi nevinost Eun-yeong uopšte nije naivna.

Kada tome pridodamo savršenu kontrolu kamere, bilo u statičnim, bilo u dinamičnim kadrovima i maestralno glatku montažu koja tek na dramaturški značajnim mestima postaje grublja i naglija, te upotrebu neoklasičnog »soundtracka«, dobijamo jedno kompletno filmsko iskustvo. Black Light je delo već izgrađenog filmskog autora pred kojim su tek velika dela.