Shame and Money

 kritika objavljena u dodatku Objektiv dnevnog lista Pobjeda

Kao pobednik Sandens Festivala u međunarodnoj igranoj konkurenciji, treći dugometražni film Visara Morine, Shame and Money, stigao je u takmičarski program Sarajeva kao film sa najjačom reputacijom. Status favorita malo je poljuljan već prvog takmičarskog dana festivala kada je iz Lokarna stigla vest da je Zlatnog leoparda tamo odneo film You Don‘t Belong Here Florina Šerbana koji će zatvoriti takmičarski program Sarajeva. Do tada, posvetimo se filmu koji ga je otvorio...

Visar Morina kroz celu svoju karijeru baca neko drugo svetlo kojima razobličuje naše predodžbe o pojedinim stvarima. U dugometranom prvencu Babai (2015), dohvatio se svoje emigracije u Nemačku na vrhuncu terora režima Slobodana Miloševića nad kosovskim Albancima, ali je usput potkačio i naše, globalne, a naročito balkanske pretpostavke o porodičnoj i nacionalnoj slozi u trenucima krize. Usledio je Egzil (2020) u kojem je temi imigracije i integracije pristupio originalno i postavio pitanje šta se dešava kada imigrant odnekud nije „u odgovarajućem tipu“ prema očekivanjima zemlje domaćina, te šta se dešava kada neko utripuje da ga diskriminišu po nacionalnoj osnovi, a ne da ga izbegavaju zbog ne baš najprijatnijeg karaktera. S trećim filmom, Morina se vraća na mesto premijere prethodnika, ali i razbijanju mitova o porodičnoj slozi i o solidarnosti u kapitalizmu.

Dok tinja sukob između najstarijeg brata Agima, seoskog učitelja koji prevashodno misli na svoju reputaciju i ugled, i najmlađeg Liridona koji ukućanima krade novac koji nemilice troši, kola se po pravilu slamaju nad srednjim bratom Šabanom (Astrit Kabaši) koji gotovo sam održava skromno porodično imanje na selu. Kada Liridon ukrade i proda krave, a Agim odbije da za njim pošalje policiju kako bi izbegao sramotu, Šaban mora da se sa svojom ženom Hatidžom (Flonja Kodeli), tri kćeri i starom majkom preseli u Prištinu u potrazi za poslom.

Prva pomoć koju dobijaju od Hatidžine sestre Line (Fiona Glavica) i njenog muža Aljbana (Aljban Ukaj) dovoljna je tek za preživljavanje, ali ne i za život s ponosom. Šaban tako postaje domar i čistal u Aljbanovom noćnom klubu koji radi tri noći nedeljno, a zarada na tom poslu nije dovoljna ni za kiriju. Hatidža uglavnom besplatno pomaže Lini u brizi oko bolesnog svekra, a kada ova pokuša da joj se oduži, Hatidža na takvu vrstu kompenzacije ne pristaje.

Šaban zbog toga iz dana u dan pokušava da nađe nekakav nadničarski posao, ali to da ga komšije vide na ulici s drugim očajnicima Aljbanu pričinjava sramotu. Opet, Šaban osećaj srama smatra luksuzom, jer on traži pošten posao, a ne milostinju. I u tom procesu polako puca pod pritiskom, možda ne toliko da bi poveo revoluciju, ali možda dovoljno da bi o njoj sanjao kada i ako napadne nekog od svojih poslodavaca.

Visar Morina vrlo precizno studira ljudski karakter kao prizmu kroz koju se prelamaju sentimenti kao što su ponos, sramota, očaj i nagon za preživljavanjem. U tom smislu, Šaban je arhetip tog nekog i svakog radnika kojem je svaki posao pošten posao i koji zapravo nema čega da se stidi i srami. Opet, pitanje je koliko je on istovremeno jak da se sa svim očekivanjima, svojim ili tuđim, nosi.

Njega savršeno odmereno i uverljivo igra Astrit Kabaši, dok mu ostali sekundiraju ili pariraju pod Morininom dirigentskom palicom. U pariranju se najviše ističe Aljban Ukaj, kosovski, sarajevski i internacionalni glumac koji možda i poseduje najveću prezentnost na ekranu od svih regionalnih glumaca svoje generacije. Njih dvojica savršeno dočaravaju pozicije onih koji imaju i onih koji nemaju u savremenom klasno podeljenom društvu.

Još jedan aspekt u kojem Morina briljira su scene u kojima nije jasno predstavljaju li one realnost ili Šabanove fantazije koje u svakom trenutku mogu da se izvrnu u realistični košmar, posebno ona u kojem se oplelo svadbarsko kolo oko Klintonovog spomenika u Prištini. Time autor možda poručuje svojim zemljacima: „Dobro, nezavisni smo već neko vreme, ali jesmo li uradili nešto za sebe, ili samo za odabrane?“ U svakom slučaju, Shame and Money je film ozbiljnih umetničkih i festivalskih dometa koji ponekad možda i prejako i preteško udara.