Welp / Cub

2014.

režija: Jonas Govaerts

scenario: Jonas Govaerts, Roel Mondelaers

uloge: Maurice Luijten, Stef Aerts, Titus De Voodgt, Evelien Bosmans, Jan Hammenecker, Gill Eeckelaert

Vic #1: ”I tako, čekam ja autobus na stanici, sakriven iza drveta. Staje autobus, ulazim unutra, vidim pun dece... Ja izvadim bacač plamena... Znači, smanji ribu da ne napravim masakr!”

Vic #2: “Skauti – dečaci obučeni kao kreteni koje predvode kreteni obučeni kao dečaci.”

Nešto se vickasto osećam, ali nije to poenta stvari. Belgijski hororčić Welp je film koji se, prosto i jednostavno, mora gledati kao vic, ili kao serija viceva: crnjaka (eto prvog navedenog), politički nekorektnih i “patriJotskih” (Belgijanci su dežurni “Bosanci” bilo u holandskim, bilo u francuskim vicevima, a verovatno da bi se i međusobno poklali kada bi imali standard kao Bosna ili Makedonija), sa sve logikom i mehanikom crtanih filmova, pa još smešten u okruženje skauta. Rezultat je zabavan, vizuelno impresivan film čija priča balansira između “hommage” moenata i standardnih “tropa”, na momente hrabar, uglavnom ekstreman i “over the top”, ali često izgubljen u svojim silnim elementima. Pa još smešten u okruženje skautskog kampa u šumi, što objašnjava drugi navedeni štos.

U centru priče je Sam (Luijten), čudni, asocijalni i, ispostaviće se, istraumatizirani klinac koji je večita žrtva siledžija, kako među vršnjacima, tako i od strane starijih, naročito vođe Petera (Aerts) koji je, što bi se reklo, prava šupčina. Sa sve opasnim kerom. Balans u “upravi” čine Chris (De Voodgt), razumniji vođa blagonakloniji prema Samu i simpatična kuvarica Sabine (Bosmans). Sad, stariji su izmislili priču o divljem dečaku Kaiu kao okvir za avanturu i građenje timskog duha. Zez je u tome što je Sam ne samo poverovao, nego ga je i svojim očima video...

Ni sama avantura ne prolazi kako treba. Prvo, frankofoni kraj u koji su zabasali flamanski skauti je sjeban do daske. Drugo, njihovu livadu ograđenu za kamp su zauzela dva kretenoidna brata sa buggijem, pa su se naši vrli skauti smestili u šumi. Treće, neki ludak je kroz celu šumu postavio veoma elaborirane zamke. Na koncu, divlje dete sa maskom od kore drveta stvarno vreba iz svojih osmatračnica i krade hranu, za šta nesretni Sam biva nabeđen...

Znači, postavka je tu. Tehnička izvedba nije uopšte loša, film odlično izgleda i još bolje zvuči. Soundtrack je energičan, adrenalinski i sjajno uklopljen sa veoma živahnim tempom filma, što je garancija za 80-ak minuta čiste morbidne zabave za one koji to vole. Ima tu odjeka francuskog ekstremizma (Aja pre svih), kao i njegove belgijske varijante (Du Welz sa svojim filmom Calvaire), kao i ideja iz američkih B-horora.

Problem je u tome što je debitant Govaerts utrpao svašta u film, pre svega previše likova i dao im premalo pred-istorije i motivacije (posebno slabo po pitanju negativaca i manijaka) i što neumitno dovodi do nestajanja likova iz priče bez razloga i do ogromnih rupa u priči. Na primer, zašto jedan debilni brat nije otišao da traži drugog? Ili kako to da se policajac na motoru koji se hvali da šumu zna kao svoj džep i da je skidao samoubice sa drveta u toj šumi izgubio zato što mu je nešto preprečilo put? Ili otkud manijaku onako opremljen podzemni bunker? Da, ok, zamke iz crtanih filmova su same po sebi atraktivne, ali malo pozadine ne bi bilo na odmet.

Drugi problemi koji nastaju su moralne prirode. Varijanta sa osvetom mučenog deteta nije naročito nova, i nekako bi naše simpatije morale biti na Samovoj strani kao što su bile na strani De Palmine Carrie i njegov obrat pri kraju je dovoljno uverljiv, ali ipak nešto tu ne štima. Po tom pitanju, mnogo je bliži Stanislavu iz Šejtanovog ratnika nego li jadnoj devojci. Možda je to zbog tek nagoveštene pozadinske priče.

Problematičan je i tretman međunacionalnog pitanja. Frankofoni likovi su do jednog prikazani kao karikature, glupaci, debili i manijaci. Da, to je klasičan “redneck trope”, ali je li to ispravno u zemlji sa nacionalnim i ekonomskim tenzijama među regionima? Meni je to čak zabavno, ali pitanje je li bi mi bilo tako zabavno da živim tamo. Recimo da se u tom pogledu može povući paralela sa Šumom summarum. Za dodatni bonus, imamo i još jedan šamar u lice političkoj korektnosti: glavni “bully” među klincima i najveća šlihtara sadisti i psihopati Peteru je ujedno i jedini “obojeni” klinac u grupi.

To je svakako provokacija, ali ima još direktnijih. Reći ću samo zaletanje kamiona u šator i pas u džaku. Da ironija bude potpuna, Welp je, verovatno greškom i nepažnjom cenzora dobio rejting da je prikladan za sve uzraste. Hajde da pomislimo da su sve ove stvari koje se pojavljuju od prve trećine nadalje ostale ispod radara komisije koja je isključila film nakon desetak minuta, ali film počinje sa hvatanjem žene u zamku, pobogu! Što je čak pomalo i “lame” za film koji se hvali time (i to potpuno opravdano) da su svi njegovi likovi “fair game”.

Bilo kako bilo, Welp je više zabavan nego baš dobar film i simpatičan je za debitantsko ostvarenje. Nego, sve nešto izbegavam domaći prevod naslova. Vučić. Ako biste voleli da povučete neke paralele filma sa jednim od političara, predlažem vam da proverite šta je napisao kolega Ghoul na svom blogu. Ne bih ja tu ništa dodao.