kritika objavljena u dodatku Objektiv dnevnog lista Pobjeda
U takmičarskom programu Sarajeva, film gruzijske režiserke Elene Naveriani Blackbird Blackbird Blackberry uglavnom je imao ulogu favorita za glavnu nagradu otkad je prikazan. Razloga za to je više, od objektivno-subjektivne ocene da je ovogodišnji takmičarski program Sarajeva i brojem i kvalitetom prikazanih filmova bio slabiji nego inače, preko plemenitog festivalskog porekla i filma i njegove režiserke, pa do činjenice da je reč o dobrom filmu koji pametno otvara temu ženskosti koja je trenutno u trendu. Blackbird Blackbird Blackberry, ili na našem Kos Kos Kupina, na kraju je osvojio Srce Sarajeva za najbolji film, a njegova glavna glumica Eka Čavleišvili istu nagradu za najbolju glumicu.
Čavleišvili igra Etero, ženu koja je duboko zagazila u sredovečnost i približava se rubu starosti, a da nije, kao sve njene prijateljice, poznanice, komšinice i su-meštanke u selu nedaleko od gruzijske prestonice Tbilisija, stupila u brak i zasnovala familiju. Zapravo, ona je devica, a možemo zamisliti da se nije ni poljubila s muškarcem. Možda je razlog tome i komplikovan odnos s familijom, pokojnim roditeljima i još uvek živim bratom, a možda su uzrok i posledica obrnuti, ali duh patrijarhata svakako lebdi nad njom.
Etero u svojoj sredini ima status čudakinje, ali nije odbačena. To ipak ne znači da je odbačena, već pre da je pod konstantnim pritiskom svog ženskog kružoka (muškarci u filmu su uglavnom znakovito odsutni) u smislu ubeđivanja da joj je krajnje vreme ako ne želi da završi kao usedelica. „Da k**** i brak donose sreću, na svetu bi bilo mnogo više srećnih žena“, kaže ona njima u jednom trenutku.
Ona zapravo svoj status i prihvata, a svoje slobodno vreme provodi u šetanjama pored reke u kojima, kako naslov kaže, posmatra ptice i bere kupine. Kada jednom zamalo padne u provaliju, ona će pomisliti da nešto možda u svom životu i propušta. Spasonosno rešenje se nameće u vidu oženjenog vozača Murmana (Temiko Čičinadze) koji dostavlja robu za njenu improvizovanu radnju s kozmetikom. Njih dvoje otpočinju strastvenu vezu u strogoj tajnosti koja kao takva oboma odgovara: Murmanu ne ugrožava brak, a Etero ipak ne ugrožava status čudakinje koji uživa i koji joj pruža neku društvenu sigurnost i predvidljivost.
Radnja filma se zapravo odmotava sporo, pa se čini da Elene Naveriani zapravo više studira karaktere i njihovo okruženje. To je, uostalom, i njen manir, barem u dugometražnim filmovima. Blackbird Blackbird Blackberry joj je treći, nakon I Am Truly a Drop of Sunshine on Earth (2017) i Wet Sand (2021). Potvrda se može naći i u tome da je scenario za Blackbird Blackbird Blackberry koji je režiserka napisala zajedno sa Nikoloz Mdivani zapravo adaptacija romana Tamte Melašvili, a film održava tu svojevrsnu literarnu atmosferu, definišući kako našu tačku gledišta, tako i vidik. U priči o Etero zapravo možemo videti i osetiti sav društveni pritisak koji na nju, ali i na sve ostale, vrši patrijarhalna tradicija.
Naveriani se, međutim, vrlo vešto služi filmskim sredstvima po pitanju vizuelizacije, oslanjajući se na savršeno komponovanu fotografiju Agneš Pakozdi i meditativnu montažu Aurore Vegeli. Kroz duge statične kadrove ili kadrove snimljene kontrolisano pokretljivom kamerom, mi uspevamo da našu junakinju razumemo i da se s njom saživimo. Zaslužna za to je svakako i glavna glumica Eka Čavleišvili koja film nosi i koja je u svakoj njegovoj sceni, a koja je sasvim prirodna, zbog čega prema njenom liku možemo osetiti razumevanje i empatiju, iako nam se postavka o samoj ženi u „muškom svetu“ ili makar u svetu onih oženjenih i udatih može učiniti itekako poznatom, od An Unmarried Woman (1978) Pola Mazurskog s fantastičnom Džil Klejburg u glavnoj / naslovnoj ulozi nadalje, samo su ovde detalji svakako neobičniji.
Film je imao premijeru u Kanu u sekciji Kenzan, odakle se uputio na festivalsku turneju na kojoj je zastao u Melburnu, Karlovim Varima, na Novim horizontima u Vroclavu i sada u Sarajevu gde je upisao i svoje prve nagrade. I festivala i nagrada će svakako biti još u budućnosti, a razlog tome je da je Blackbird Blackbird Blackberry svakako dobar film koji večitoj temi ženske slobode prilazi na jedan nežan, empatičan i autorski zaokružen način.
No comments:
Post a Comment