Play Dirty

 kritika objavljena u dodatku Objektiv dnevnog lista Pobjeda

Donald Vestlejk je bio izuzetno plodan pisac, da ne kažemo štancer, krimića koji su većinom bili prilično „palp“, ali zgodni za filmske i televizijske adaptacije. Knjige iz serijala o amoralnom i sebičnom, ali inteligentnom lopovu Parkeru doživele su bezbroj filmskih verzija, što zvaničnih, što nezvaničnih, premda su se „tragovi“ poput imena glavnog lika po pravilu uklanjali. Među njima, roman Lovac je posebno inspirisao filmske adaptacije: 1967. godine kao Point Blank u režiji Džona Burmana s Lijem Marvinom u glavnoj ulozi i 1999. kao Payback u režiji Brajana Helgelanda s Melom Gibsonom u glavnoj ulozi.

Play Dirty čiju režiju potpisuje Šejn Blek je najnovija, najlabavija i prilično osavremenjena adaptacija romana. Nastala u produkciji nekada velikog, a sada posrnulog studija MGM, dostupna nam je putem servisa Amazon koji je sada vlasnik MGM-a.

Parkera (Mark Valberg) upoznajemo kako se ekipom planira da opljačka „banku“ na hipodromu. Kako to obično biva, dolazi do nepredviđenih okolnosti kada ekipu iznenadi zaposlenik u automobilu sa ženom i detetom, a sa planom da sebi osigura budućnost tako što će opljačkati lopove. Kada Parker uspe da ga sredi, pokaže da ima makar nekakav moralni kompas, ili osećaj za preživljavanje, tako što delićem plena kompenzuje suprugu ubijenog ili je podmiti da ne uvlači organe reda u priču.

Ono što sledi je izdaja koju izvodi vozačica kola za beg, Zen (Rosa Salazar) koja uspeva da smakne svu ekipu, osim Parkera, i da pobegne s celim plenom. Udovica jednog od njih, Filija (Tomas Džejn), Grejs (Grečen Mol) daje jedva oporavljenom Parkeru zadatak da osveti smrt njenog muža. U tu svrhu, on mora da uđe u trag Zen, a ona je zapravo na poslu velike pljačke u Njujorku.

Za Parkerea i ekipu koju je on okupio: zaluđenika za eksperimentalni teatar Grofilda (LaKit Stenfild), bračni par Eda (Kigan-Majkl Ki) i Brendu (Kler Lovering) i šuntavog vozača Stena (Čai Hansen), to znači i petljanje u politiku jedne neimenovane latinoameričke zemlje, ali i sukob s velikom kriminalnom organizacijom. Tu organizaciju predvodi Lozini (Toni Šelhub) koji je Parkera proglasio personom non grata u Njujorku. Zapravo, kako to biva s velikim blagom u priči, puno je tu suprotstavljenih strana, klanova i ekipa koje ponekad sarađuju jedne s drugima, pa haos može da počne...

U tom haosu neće sve uvek imati smisla, kao što ne mora ni da ima, niti će svaka likvidacija biti opravdana, kao što ne mora ni da bude. Serijal o Parkeru je ionako moralno ambivalentan, da ne kažem otvoreno mizantropski, pa sve prolazi samo dok je zabavno. A sa Šejnom Blekom, autorom scenarija akcione trilere kao što su Lethal Weapon, The Last Boy Scout, The Last Action Hero i The Long Kiss Goodnight u kojima se ne stidi ni cinizma ni mizantropije, zabavu možemo očekivati.

Ima tu Blekovih potpisnih verbalnih eskapada i ubeđivanja, kao i ponešto situacionog i čak fizičkog humora, što filmu svakako daje nekakvog šmeka, ali to jednostavno nije dovoljno da se Play Dirty uzdigne do nivoa solidnog filma. Razlog tome je skupa, a ošljarska produkcija koja odzvanja „fejkom“ i prazninom studija u kojima je snimana. I to ne samo oni konji iz prve akcione sekvence koji očito mogu postojati jedinu na kompjuteru, već ni Njujork kao prizorište događaja nijednog treutka ne deluje stvarno. Čak ni džezerska orkestracija Alana Silvestrija ovde ne paše.

Drugi problem je glavni glumac. Mark Valberg je funkcionalan kao akcioni junak koji radi po algoritmu i naređenju – neki vojnik, policajac, vatrogasac, radnik koji radi svoj posao, ali zna da sluša svoje instinkte. Od „životnijih“, „ljudskijih“ likova, njemu leže naivci i čak tupsoni dobrog srca s jedne, ili bezočni ljigavci s druge strane. Svakako, međutim, ne možemo da ga zamislimo kao pametnog lika, još manje kao mozak operacije. Beskoristan je i za emocionalnu i seksualnu tenziju i tu može da parazitira kada je uparen s glumicom jakom da povuče oboje: ovde je to slučaj samo u jednoj sceni, s Grečen Mol, ali ne i u scenama koje deli s Rosom Salazar.

Čini se da je Valberg bio iznuđeni izbor, jer se na spisku producenata krije ime jednog glumca koji se s rediteljem automatski razume i kojem bi glavna uloga u ovom trenutku sjajno legla – Roberta Daunija mlađeg. Blek je njemu već spasavao karijeru sa svojim rediteljskim prvencem Kiss Kiss Bang Bang, pa su posle njih dvojica zajedno spasavala Marvel i njegov projekat univerzuma superheroja s Iron Man 3. Blek, doduše, možda nije uspeo da revitalizuje serijal o predatoru s vraćanjem na početak u filmu The Predator koji ipak nije bio toliko loš, a neće uspeti ni da Amazonu podigne prestiž s pričom o lopovu Parkeru u Play Dirty.