The Bad Guys 2

 kritika objavljena u dodatku Objektiv dnevnog lista Pobjeda

Ako originalni materijal, recimo knjiga, slikovnica ili strip za decu, ima svoju bazu fanova, nebitno koliko limitiranu, sva je prilika da će doći do ekranizacije. A ako prvi film bude uspešan, uslediće drugi, pa treći, četvrti, peti, deseti, sve dok bude fanova „franšize“. Znamo, krčag ide na vodu dok se ne razbije.

Bad Guys (2022), i u formi grafičkog romana Arona Blebija i u formi animiranog filma po scenariju Itana Koena (ne Džoelovog brata, nego onog drugog koji je, recimo, pomagao Majku Džadžu na scenariju za Idiocracy) i u režiji Pjera Perifela, doneo je prilično osveženje u učmalu sredinu filmova za decu i njihove roditelje. Prvo i osnovno, ni jedne ni druge nije potcenjivao, već je poljuljao kavez lažnim moralistima koji i decu i odrasle pokušavaju da vaspitavaju sramoćenjem i prebacivanjem krivice, uz obavezno impotentno mlaćenje kažiprstom. Pokazao je da su „loši momci“ zapravo zabavno društvo, makar preko ekrana.

Narativ je baziran oko petoro karijernih prevaranata i pljačkaša koji su sve antropomorfne životinje. Tu su veliki zli Vuk (glas Sema Rokvela) kao džeparoš, prevarant, mozak operacije i vođa bande, Ajkul kao majstor za prerušavanje (Kreg Robinson), Pirana (Entoni Ramos) kao snagator, Tarantula (Okvafina) kao haker i Zmija (Mark Maron) kao obijač sefova i majstor duhovitosti. U svojim avanturama i poduhvatima oni prave haos, ali zapravo nisu glavni negativci. Ta uloga pripada morskom prasetu zvanom Marmelada (Ričard Ajoade), opšteobožavanom geniju koji ima zli plan koji naši anti-junaci osujete, uz pomoć još jedne prevarantkinje i karijerne pljačkašice, Lisice Dijane (Zezi Bits) koja se toliko „prodobrila“ da je postala guvernerka. Na kraju filma, naši „loši momci“ se predaju policiji i odlučuju da žive pošteno.

Usledio je simpatični, kratki „intermeco“ od filma prošle godine koji je išao u paru s drugim dugometražnim crtanim filmovima u bioskopu u kojem se ekipa ponovo spletom okolnosti našla u frci, dobrim namerama uprkos. A sada smo dobili i dugometražni nastavak koji ipak nije blizu prvog filma po kvalitetu, iako početak pokazuje određeni potencijal.

Naime, on nas vraća u doba kad su naše barabe još bile barabe, na jednu njihovu akciju u Kairo da ukradu automobil od arogantnog milionera. Taj uvod je i jedna od impozantnijih pljačkaških scena u filmu, ali ima tek ovlaš veze sa glavnim zapletom filma. A u njemu su naši sada dobri momci u problemu jer ne mogu da nađu posao iz razloga što im niko ne veruje. Osim što Dijana veruje Vuku, ali ne može da se izlaže opasnosti da ga pogura.

Jednom njihovom članu, međutim, ide sasvim dobro: Zmiji. On živi zdrav život i upražnjava razne hobije. Kada šefica policije (Aleks Borstin) ipak reši da im pruži priliku da joj pomognu da reši seriju pljački, oni zabunom pomisle da iza njih stoji upravo Zmija, pa gledaju pre da spasu druga, nego da reše slučaj.

Ispostavlja se da nije krivac Zmija, već njegova devojka, gavranica Dum (Nataša Lajon) koja je deo ženske pljačkaške bande zajedno s divljom prasicom Pigtejl (Marija Bakalova) i mačkom Kiti (Denijel Bruks). Ono što sledi je nadgornjavanje dve bande oko zavere da se ukrade veća količina „mekgafinita“ – magneta za zlato, pa onda i sve zlato na zemlji.

Pljačke su i dalje elaborirane, jurnjave vratolomne, a humor brz i oštar, premda se dosta istog izgubi u prevodu, ali sve smo to već videli u prvom delu. Drugi ne pokušava da ga prestigne, ali ne uspeva ni da ga dostigne. Čini se da pokušava da „ispegla“ one provokativnije i moralno ambivalentnije delove za porodičnu publiku, dok istovremeno pokušava da se vozi na inerciji manične energije prethodnika.

Za nedostatke lako možemo optužiti višak ruku, ko-scenaristu Jonija Brenera i ko-reditelja Huan-Pabla Sansa koji obojica dolaze iz sveta „porodične“ i franšizne animacije, ali njihovo učešće je posledica, a ne uzrok. Stvar je koncepcije: kada loši momci postanu dobrice, oni prestaju da budu toliko zanimljivi čak i kada prolaze kroz unutrašnje bitke. Glatka kompjuterska animacija, par štoseva i pop-kulturnih referenci čine ovu crtanu avanturu umereno zabavnom, ali za najviše jedno gledanje.