The Frozen Ground

2013.

scenario i režija: Scott Walker

uloge: Nicolas Cage, John Cusack, Vanessa Hudgens, Dean Norris, Radha Mitchell, Jodi Lynn O'Keefe, Curtis »50 Cent« Jackson

Pred nama je film snimljen po istinitoj priči o Robertu Hansenu, jednom od »najplodnijih« serijskih ubica i njegovom ubilačkom pohodu po Aljasci koji se vukao barem desetak godina, te o istrazi koju je protiv svih šansi vodio Glenn Flothe, za potrebe filma preimenovan kao Jack Holcombe. Aljaska je tada, 80-ih, doživljavala ekonomski procvat zbog eksploatacije nafte i rude, a njen najveći grad Anchorage je podsećao na modernu verziju grada na granici sa Divljeg Zapada, dakle bio je pun avanturista, kriminalaca, poslovnih mešetara, devojki koje su pobegle od kuće, prostitutki i sumnjivih tipova koji nešto već muljaju sa zakonom.

Nije to bez veze, iza granica western gradića su se nalazile opasnosti: divljina, Indijanci ili Meksikanci, a ruka zakona nije bila dovoljno duga da bi pohvatala sve barabe, očite ili manje očite. Tako je u Anchoragu Robert Hansen (Cusack) uspevao da se izdaje za uspešnog preduzetnika (imao je solidno veliku pekaru) i da ga policija ne sumnjiči za otmicu, silovanje i ubistvo tamo nekih prostitutki, čak i kad one prstom pokažu na njega. Dodajmo tome da je, za razliku od nesposobnih i zatrpanih policajaca, Hansen temeljit i metodičan, a i Aljaska je dovoljno i velika, opasna i retko naseljena da u njoj ljudi nestaju svakodnevno, čak i bez susreta sa serijskim ubicama.

Da se pitalo lokalnu policiju i tužilaštvo, Hansen bi se izvukao, ali tu se kao svojevrsni deus ex machina pojavljuje narednik Holcombe (Cage), državni policajac kome je ostalo još 15 dana do policijske penzije i unosnog posla sa naftom, čovek naviknut na pošten, predan i temeljit rad koji bi uneo malo reda u haos. Razlog za njegovo pojavljivanje je jedan leš koji je pronađen u snegu, ali on uočava nekakvu shemu po kojoj devojke nestaju i pojavljuju se mrtve u divljini. A jedna od tih nesrećnica je čak uspela da pobegne, i uz malo ubeđivanja je spremna da svedoči protiv njega. Ona ima 18 godina i zove se Cindy (Hudgens). Film se odvija u trouglu između to troje likova, kroz dvostruki lov: Holcombe lovi Hansena tržeći dokaze protiv njega i ratujući sa ziheraštvom i papirologijom, dok Hansen lovi Cindy, znajući da je potencijalno opasan svedok.

The Frozen Ground je dosta isprazna priča u inače potrošenom žanru trilera o serijskim ubicama. Od Hannibala Lectera smo imali pravu poplavu serial killer trilera, nekih uspešnijih, nekih manje uspešnih. Ma koliko ja kao gledalac voleo takve filmove bez preterano razloga, spektar trikova koje ti filmovi imaju u rukavu nije baš širok, pa su serijske ubice postale potrošene u roku od desetak godina. Onda su se producenti dosetili i rešili da jedan dokumentarni TV format prebace na film: počeli su sa ekranizacijama istinitih priča o pravim serijskim ubicama, dodajući sub-žanru elemente biografskog filma ili policijsko-proceduralnog. Uspešan primer za prvi slučaj je bio Monster (Patty Jenkins, 2003), a za drugi Zodiac (David Fincher, 2007). The Frozen Ground stoji negde između ta dva, Hansen kao lik je prisutan na ekranu u svojim svakodnevnim poslovima, ali i u »lovu« na prostitutke, međutim o njegovoj pozadini ne znamo ništa (traume iz detinjstva, razvoj ličnosti, bla bla). Zato smo upoznati sa policijskom procedurom koja ne ide u korist Holcombu, ali i sa njegovim privatnim problemima iz standardnog spektra džangrizave žene koja ne bi da joj muž bude policajac dok ona jadna samuje i odgaja dete u oronuloj kućici usred ničega.

Problem je u autoru, neiskusnom Scottu Walkeru, kojem je ovo dugometražni prvenac. Scenario je praznjikav i pun opšth mesta, režija nemaštovita i pešačka, sa par očiglednih trikova. Jedan je sasvim solidna scena dvostruke potere po birtijetinama i striptiz-barovima u Anchoragu. Drugi je još očekivaniji: fokusiranje kamere na krupne kadrove glavnih glumaca, presečene sa lokacijskim snimcima (najčešće divljine), što sakriva ne baš impozantan budžet, kao i činjenicu da je većina novca otišla na Cagea i Cusacka, pa se nije moglo ići na visoku produkciju. Sva je prilika da će The Frozen Ground završiti kao DVD u prodaji na benzinskim pumpama.

Međutim, zbog glumaca se isplati ipak ga pogledati. Nicolas Cage je odigrao jednu od svojih boljih uloga, i to smireno, bez urlanja, užasnutih izraza lica i generalnog prenemaganja po kojem je poznat. John Cusack je nepravedno zapostavljen glumac, a kako godine prolaze sve je bolji kao negativac (pogledati The Paperboy). Lik Roberta Hansena možda nije kitnjasto napisan, ali Cusack radi sa materijalom koji ima, koristeći mimiku i tikove u dočaravanju svog lika. Za Vanessu Hudgens se čini da ima nekakvu glumačku budućnost, nakon uloge u najluđem (i možda najgenijalnijem) filmu godine Spring Breakers, u The Frozen Ground donosi veoma stabilnu i centriranu ulogu. Da, imala je obilje primera za ugled, od veoma mlade Jodie Foster u Taxi Driveru, pa nadalje, ali svejedno je iznad očekivanja, veoma nežna, a istovremeno odlična i pomalo "streetwise". Epizodisti su uglavnom neprimetni i ne baš sjajno upotrebljeni. Dean Norris bi sa jačim ili bolje napisanim likom zablistao, »50 Cent« se grebe za malo slave koliko mu je ostalo, Radha Mitchell je zanimljiva koliko i neslana supa.

The Frozen Ground nije dobar film, ali nije ni loš. Kao i većinu takvih uradaka valja ga odgledati bez potrebe da se upamti. Kao i emisije na kablovskim crime kanalima, ne donosi ništa posebno novo i nepoznato, bilo kao film, bilo kao prilog za biografiju. Ipak, ako osećate nostalgiju za 90-im godinama, zlatnim dobom filmova o serijskim ubicama, The Frozen Ground će biti relaksirajuća zabava.