2013.
scenario i režija: Liz W. Garcia
uloge: Kristen Bell, Mamie Gummer, Martin Starr, Joshua
Harto, David Lambert, Amy Madigan, Adam LeFevre
Možda postoji pametan, smislen film koji se skriva ispod
površine The Lifeguard. Možda bi nas odveo u mračne hodnike ljudske svesti
pritisnute stresom odrastanja i suočavanja sa stvarnim životom, u kojem su
rutine koje smo zamišljali kao prijatne (posao u struci, kućenje, zasnivanje
familije) odjednom postale opterećujuće i da nam treba odmor od njih. Taj stres
odrastanja (američka zezalica bi glasila PCSD: Post College Stress Disorder)
nije posebno nova tema ni u ozbiljnim naučnim istraživanjima ni na filmu, ali
još uvek nisu otkriveni uzroci, posledice i terapija, i zapravo se na to gleda
kao na uvod u krizu srednjih godina. Imali smo filmske primere i ranije, od The
Graduate (Mike Nichols, 1968) pa sve do sasvim uspešnog Liberal Arts (Josh
Randor, 2012) u kojima se fakultetski obrazovani pojedinac smori od
svakodnevnog posla ili razmišljanja o istom i onda ode na neku vrstu odmora, ne
bi li se pronašao.
To se dešava i protagonistkinji The Lifeguard, Leigh (Bell),
agencijskoj novinarki koju je dotukao posebno bizaran slučaj mladog tigra
zatvorenog u kavezu u jednom newyorškom stanu koji je uginuo od gladi i žeđi.
Naravno, ona je napisala sjajnu reportažu, i pokupila prnje i uselila se nazad
u roditeljsku kuću. Njena majka je sitničava klimakterična žena (Madigan)
opsednuta svojim blesavim projektima (poput tečaja trbušnog plesa), dok je otac
(LeFevre) povučen, stoji na usluzi i spreman na sitne otpore svojoj ženi.
Srećom, pa su tu i dvoje prijatelja, Todd (Starr), gay kustos u prodajnoj galeriji,
i Mel (Gummer), pomoćnica direktora u njihovoj zajedničkoj srednjoj školi.
Leigh želi da se vrati u »srećne dane« kraja srednje škole, pa se u tu svrhu
zapošljava kao spasilac na bazenu gde je radila kao srednjoškolka, a veselo
društvance dobija pojačanje u vidu nekih novih klinaca, pre svega Malog Jasona
(Lambert), manekena za sjebane tinejdžere. Leigh će naravno napuniti baterije,
shvatiti šta se s njom dešava i šta hoće od života kroz seriju bizarnih i
slučajnih događaja, od kojih su neki na granici seksualnog delikta.
I tu film apsolutno gubi na elokventnosti. U nameri da
postane i ostane suptilna, autorica Liz W. Garcia ne uspeva da nam prikaže
nikakav pravac u kojem Leigh evoluira ili se menja. Sve što vidimo je gomila
slučajnih scena sa prijateljima i klincima, opijanje, duvanje, raspravljanje sa
murijom, svađanje, mirenje i jedna bolesna ljubavna priča između Leigh i
šesnaestogodišnjeg Jasona, koji ima i psihijatrijsku dijagnozu. Mi kao gledaoci
nemamo previše pojma o čemu se tu radi, osim da se njih dvoje ludo zabavljaju,
dok ih većina drugih osuđuje.
Glumci su većinom sposobni da izvuku šta mogu od uloga, koje
su uglavnom tipske. Gummerova je pristojna kao Mel, žena na ivici nervnog sloma
razapeta između sigurnosti posla i doma sa dosadnim, konzervativnim i
sitničavim Johnom, i slobode idiotiziranja koju joj pokazuje Leigh. Starr je u
redu kao Todd, lik sa puno potencijala, ali sveden na neodgovorni pederski
stereotip. Mladi Lambert je sjajan kao Jason. Adam LeFevre i Amy Madigan
ostvaruju zapažene epizode sa osećajem za finese. Nažalost, problem je u
Kristen Bell koja jednostavno nije glumica sposobna za kompleksan ili nedorečen
lik. Možda je to jednostavno slaba gluma, a možda je i ona žrtva
dramaturško-rediteljske nemuštosti i nedovoljne hrabrosti da se zauzme stav. Ne treba zaboraviti da je Kristen Bell vruće ime na televiziji.
Autorica Liz W. Garcia je većinu karijere provela na
televiziji, a The Lifeguard joj je prvo filmsko iskustvo. Odlučila se da ga
snimi bez većih filmskih zvezda, Bell je u usponu, sa relativno skromnim
sredstvima i sa sveprožimajućom indie estetikom. U tome je preterala preko
svake mere, najviše po pitanju muzike. Ona trešti skoro stalno i u pitanju je
varijetet opskurnih indie i garažnih sastava. To možda ne bi bilo loše, ali je
previše upotrebljavano, pa zato ubrzo ide na živce.
The Lifeguard je film za izbegavanja u svakom slučaju. Ako
ste ljubitelj (verovatnije ljubiteljica) herc-romana, smetaće vam moralni
diskurs glavne junakinje. Ako volite da vaše romantične drame imaju stav, ubiće
vas odsustvo istog. Ako cenite da film ima narativnu strukturu, činiće vam se
kao konfuzan, nabacan i slučajan film. The Lifeguard ne vredi gledanja, osim
možda nekoliko duhovitih štoseva na početku. A i to ćete naći drugde.
No comments:
Post a Comment