Savannah

2013.

režija: Annette Haywood-Carter

scenario: Annette Haywood-Carter, Ken Carter

uloge: Jim Caviezel, Chiwetel Ejiofor, Jamie Alexander, Sam Sheaprd, Bradley Whitford, Hal Holbrook

Američke južnjake zamišljamo kroz seriju romantičnih predstava iz literature i filmova, i tako znamo da su vezani za svoje imanje, oružje, lovačke pse i svoje sitne ekscentričnosti. Uspešan film koji se zasniva na tim romantičnim predstavama južnjaka mora imati priču koja će biti prihvatljiva i razumljiva svim gledaocima. Savannah nije takav film, možda je zanimljiv za lokalnu publiku, ali gledaocu sa strane će suština filma biti nejasna i arbitrarna na kraju jednako kao na početku.

U pitanju je ekranizacija memoarske proze Johna Eugena Caya, Jr, koji je ujedno i narator filma (Whitford). Priča počinje 50-ih godina XX veka, gde Cay govori ostarelom crncu Christmasu Moultriju (Ejiofor sa jako lošom maskom na licu) da mora da se preseli negde, jer je njegova koliba predviđena za rušenje. Stari Christmas će ispričati jednu legendu u nizu o Ward Allenu, lokalnoj legendi gradića Savanne i istoimene reke, ljubitelju visoke književnosti, posebno Shakespeara, puške i lova. Ta anegdota će biti ponovljena barem još dva puta u filmu, bez previše smisla, i ostaće nejasno šta bi to trebalo da znači. U svakom slučaju, to će nas vratiti u prošlost, na početak 20-ih godina, kada su Christmas i Ward (Caviezel) bili mladi i zajedno lovili barske ptice.

Ward je kao lik iz country pesme (znate ono “he's a walking contradiction / partly true, partly fiction”), rođen kao bogati naslednik, sjajno obrazovan, ali divljak po duši koji živi od lova i druži se sa oslobođenim robom. Nema potrebe naglašavati, na Jugu se takvo ponašanje smatralo ekscentričnim. Naravno, vremena se menjaju i lov postaje predmet sve opsežnije državne regulacije, što Wardu ide na živce. On zakone krši, ali ima tu sreću da poseduje briljantni pravnički um i da mu je lokalni sudija (Holbrook) jako naklonjen, pa ga pušta uz minimalnu kaznu. Ward ne staje tu, on će pisati i članke o divljini i slobodi, prirodnim zakonima i prirodnom pravu lovaca. Druga strana priče je njegov odnos sa ženom Lucy Stubbs (Alexander), naslednicom bogate kuće. Njoj je Ward prilika za avanturu, na zgražanje njenog oca (Shepard), koji Warda smatra divljakom i budalom, buntovnikom bez razloga i društveno neprilagođenim tipom koji se opire napretku. Par će se ipak venčati, ali će Lucy shvatiti da se preračunala kada je Ward u pitanju: takvog divljaka se ne da pripitomiti i uvesti u okvire civilizacije. Ostatak filma će ići po receptu: red lova, red pravne bitke, red pijančenja, red svađanja u kući, pa sve ponovo.

Dobro, to je melodramatična formula koja je oprobana nebrojeno puta i najčešće pali, ali je u Savanni izvedena neverovatno površno i arbitrarno, tako da nemamo pojma o čemu se tu radi, ne razumemo postupke aktera i na kraju nam nije stalo do njih. Primera je bezbroj. Odnos između prijatelja Warda i Christmasa je zamišljen kao prijateljstvo veće od života, ali Christmas je tu neravnopravni partner, sveden na crnog pomoćnika. U filmu postoje natruhe rasprave o rasizmu s početka prošlog veka, to ostaje samo pomenuto i neistraženo, pa se ceo film može svesti na belačku, latentno rasističku nostalgiju za “starim dobrim vremenima na Starom Dobrom Jugu”. Ni odnos sa ženom nije ništa bolje oslikan, njih dvoje se svađaju, mire, vole i podržavaju, a onda ona rodi mrtvorođenče, padne u katatoniju, otac je smesti u sanatorijum i ona nestaje iz priče kao da je nije bilo. Ward potom proda kuću i ode da živi u kolibi sa Christmasom. On će pasti u depresiju kad shvati da više ne može nikako izaći na kraj sa zakonima, napisaće poslednji članak i ubiti se, a da mi baš i nismo shvatili zašto je on tolika legenda.

Sa pozitivne strane, fotografija u filmu je interesantna. Lepa priroda američkog Juga je snimljena sa osećajem, kroz široke totale. Ni gluma nije loša, koliko to scenario dozvoljava. Jim Caviezel je odličan kao Ward Allen i uspeva da nam bude generalno simpatičan, čak i kad ne znamo u čemu je njrgov štos. Sam Shepard je pokazao da je odličan za karakternu epizodu. Ejiofor je jedan od glumaca sa sjajnom budućnošću, i trenutno najtraženiji dolazeći crni glumac, međutim Savannah mu ne pruža dovoljno materijala da se iskaže, svodeći Christmasa na običan stereotip. Ostaje nam da sačekamo 12 Years a Slave, film o kojem se dosta priča sa Ejioforom u glavnoj ulozi. Jamie Alexander je uverljiva kao južnjačka lepotica, sa besprekornim akcentom i talentom za igranje malograđanskim manira. Hal Holbrook kao sudija je veseo i simpatičan kao dobri stari sudija koji se ne drži zakona “kao pijan plota”, sa osećajem za pravdu, a ne samo za pravo.

Problem je i u samoj priči koja je lokalnog karaktera, dodajmo tome i romantizovane, netačne predstave jednog “sveta” koji nikada nije postojao. Ali više od toga problem leži u scenariju koji ne uspeva da nas angažuje ni za jedan od nekoliko aspekata filma. Najveća pažnja je posvećena filozofiji o prirodnim zakonima, ali i to deluje kao slabo objašnjeno libertersko naklapanje. To je čudno za Annette Haywood-Carter, čije je primarno zanimanje na filmu upravo supervizor na scenariju, što će reći da je njen posao da “pegla” eventualne dramaturške greške. Kada je scenario tako loš, teško da se to može ispraviti i sa dobrom režijom, a kamo li sa režijom Haywood-Carterove, koja je očekivana i neinovativna.

Jasno nam je da je Savannah loša kopija već viđenog koncepta (Gone With The Wind, na primer) i film idealan za pokojni Hallmark kanal. Postavlja se, međutim, nekoliko pitanja. Otkud tako visok budžet, dobra fotografija, skupi kostimi i relevantni glumci u filmu sa slabim šansama za distribuciju, kad nije ni hollywoodski spektakularan, niti ima indie ili festivalske ambicije? Zašto je rađen po opskurnoj memoarskoj prozi o relativno opskurnom liku kao što je Ward Allen (nema čak ni wikipedia stranicu)? Zašto se film zove Savannah kada ne slika grad ili reku u punom spektru?

Stvar postaje jasnija kada vidimo da je producent filma John Cay, sin autora izvorne knjige i južnjački bogataš sa podužim pedigreom i puno love koji je hteo da snimi film koji će se baviti lokalnom legendom. Dakle, ako želite da posvetite film lokalnoj legendi svog grada, varoši ili sela, nađite lokalnog tajkuna da vas finansira. Možda snimite bolji film nego što je Savannah.