kritika objavljena na XXZ
2019.
scenario
i režija: Andrej Košak
uloge:
Vlado Novak, Silva Čušin, Aleksandra Balmazović, Iva Krajnc
Bagola, Blagoj Veselinov, Valter Dragan, Peter Musevski, Rok Vihar,
Uroš Potočnik, Jure Ivanušič, Milan Točinovski, Igor Zupe
Možda
to sada deluje sasvim trivijalno, ali situacija sa globalnom
epidemijom može iz korena promeniti način distribucije i
konzumacije filmova na globalnom nivou. Nije to čak ni neka naročita
novina, "streaming" platforme su u usponu već godinama,
ljudi filmove gledaju sami, u parovima ili manjim grupama u udobnosti
vlastitog doma, a, sudeći po finansijskoj statistici, u bioskop se
ide u porodičnoj ili drugarskoj varijanti na spektakl, 3D, IMAX, 4D
(ili kako se već zove onaj lunapark sa drmanjem, produvavanjem i
prskanjem).
Međutim,
to nije bio centralni motiv da se u karantinskim uslovima, kada su
već kino-dvorane zatvorene, na stranici Baze slovenačkih filmova
(BSF, inače hvalevredan projekat u kojem učestvuje kompletna
filmska struka) pojavi novi film Andreja Košaka Svi protiv
svih. Nije to bila ni prekinuta bioskopska distribucija koja je
ionako na domaćem terenu bila pri kraju, dok je međunarodna
premijera održana nedavno na beogradskom Festu. Razlog za to je bila
iznenadna smrt glumca Petra Musevskog kojem je uloga
inspektora u ovom filmu bila poslednja.
Mesto
radnje filma je fiktivni pod-alpski gradić Rovte kojim već
decenijama vlada gradonačelnik Franc Kramberger, zvani Franta
(Novak), kadar konzervativne (takođe fiktivne) stranke KDS.
Za vreme svoje vladavine je svakako nakupio dovoljno afera, izbori su
iza ugla i on u anketama ne stoji najbolje, čini se da njegov
oponent Jerovšek (Vihar) vodi. Franta, sklon aferama i
privatno dok njegova žena Tončka (Čušin), čini se, ništa
ne sumnja, a kćerka Petra (Balmazović) ga smatra za heroja,
mora nešto da učini, a rešenje mu predlaže njegova ljubavnica i
neto-dobitnik najsvežije afere u kojoj joj je dodelio opštinski
stan, Jožica (Krajnc Bagola): da angažuje kriminalca
Fleischmanna (Dragan) kako bi Jerovšku brzo napakovao aferu.
Štos
je u tome da je Fleischmann sa svojom ekipom preterao i uslikao
omamljenog političara u krevetu sa dvojicom maloletnika, a
fotografije poslao lokalnom listu. Jerovšek tako postaje predmet
policijske istrage koju vodi inspektor starog kova Berginc
(Musevski), ali pritisak ne izdržava, pa je inspektor još
rešeniji da pohvata sve konce i stvar ispita do kraja. U tome će mu
ključno pomoći fotograf Bojan (Veselinov) koji verovatno
jedini nema šta da krije, dok se između njega i Petre razvija nešto
što bi moglo da preraste u romansu...
Ko
Sloveniju ne poznaje izbliza, pa je oduševljen njenom uređenošću,
funkcionalnošću, prirodnim lepotama i disciplinovanim
stanovništvom, ne može ni da pretpostavi šta se sve zapravo dešava
na mikro-nivou lokalnih sredina i idiličnih, uspavanih malih
gradova. Uostalom, onaj "zimski ustanak" 2012/13. počeo je
sa protestima protiv ondašnjeg mariborskog gradonačelnika po kojem
je Franta modeliran, što je dodatno pojačano time da je uloga
dodeljena prvaku mariborskog pozorišta Vladi Novaku. U međuvremenu,
sa novom vladom ultra-desne orijentacije i diktatorskih ambicija koja
vanredne mere oko suzbijanja epidemije koristi kako bi ugušila
opoziciju i koja je dotičnog bivšeg gradonačelnika uposlila kao
državnog sekretara u ministarstvu policije, Svi protiv svih je
postao izuzetno aktuelan film.
Problem
je, međutim, u tome što su aluzije na stvarne afere oko kojih Košak
gradi zaplet celog filma suviše direktne i očigledne svakom ko
makar i elementarno prati slovenačku političku scenu. Samim time
što one vode poreklo iz ipak većeg grada (sve su mariborske,
uključujući i dodeljivanja stana vidovnjakinji), one bi teško bile
izvedive u gradiću poput Rovti gde svi praktično znaju sve
(lokacija snimanja je bio Kamnik, s tim da Rovte u filmu deluju još
manje od toga). U tom smislu, Košak ima ispravan instinkt za
društvene probleme (ipak je reč o filmskom stvaraocu čiji su
filmovi po pravilu angažovani, i čiji je Autsajder presudno
uticao na generacije filmske publike u Sloveniji i celoj bivšoj
Jugoslaviji), ali nepotrebno podiže uloge da priča ode dovraga ili
se trivijalizuje.
To
se i dešava: prosto, klupko zločina je masivno i zapleteno, pa se u
rasplitanju istog Košak oslanja i na klišee kojima je mesto u
melodramama i na prigodna ad-hoc rešenja da pametni inspektor sve
pokopča iz prve. Pritom su i Peter Musevski i Vlado Novak sjajni
glumci i zadovoljstvo ih je gledati kako se nadmudruju, iako dele
samo dve scene, tako da gluma tu nije problem. Nije ni kod Blagoja
Veselinova, iako njegov lik ipak poseduje jedan neiskorišteni
potencijal jer se Košak ne usuđuje da se pozabavi odnosom Slovenije
i na državnom i na lokalnom nivou prema imigrantima iz bivše
Jugoslavije (možda to zapravo nije ni loša odluka, makar nema
rasplinjavanja). Problem je, međutim, sasvim promašen "casting"
Aleksandre Balmazović koja je vidno prestara za lik studentkinje, pa
makar i večite, ali je to verovatno ustupak koji je Košak morao da
učini glumici koja je ujedno i producentkinja.
Na
tehničkom planu, Svi protiv svih je kompetentno urađen, ali
ne više od toga. Fotografija Jasona
Manna ima određene "turističke" kvalitete,
totali podsećaju na razglednice, montaža Martina Ivanova
osigurava preglednost i pratljivost, dok je Košakova režija
školska, naročito u smislu kadriranja (uglavnom plan-kontraplan u
dijaloškim scenama kojima se, u odsustvu akcije i budžeta za nju,
stvara napetost), zbog čega se teško može nazvati spektakularnom.
U krajnjoj liniji, Svi protiv svih je film dobrih i ispravnih
namera, ali ne i takvih dometa. Ali je gest slovenačkih filmskih
institucija da se na taj način oda počast pokojnom glumcu u svakom
slučaju izuzetan.
No comments:
Post a Comment