My Son

 kritika objavljena na XXZ

2021

režija: Christian Carion

scenario: Christian Carion, Laure Irrmann

uloge: James McAvoy, Claire Foy, Tim Cullen, Gary Lewis, Max Wilson

Ima autora koji su notorni po tome da rade bez scenarija, odnosno samo sa nekim konceptom, pa ili na seansama proba utanače tekst ili puste glumce da sami izgrade svoje dijaloge. Improvizacija, ako do toga dolazi, uglavnom podrazumeva da su u njoj svi uključeni jednaki. Kod Christiana Cariona, međutim, stvari ne stoje tako. U njegovom filmu Mon garçon (2017) samo glavni glumac (Guillaume Canet) nije pred sobom imao scenario dalje od scene koja se u datom trenutku (po hronološkom redu) snimala, pa nije znao kako se priča dalje odvija i završava, dok su ostali bili u prednosti u odnosu na njega. Logika toga je donekle jasna: reč je bila o filmu koji se bavi slučajem nestanka / otmice deteta iz perspektive uglavnom odsutnog oca, pa bi gluma takve uloge u teoriji delovala prirodnije kada glumac pred sobom ne bi imao scenario.

Carionov francuski film je sada dobio »remake« na engleskom jeziku, Guillaume Canet i Mélanie Laurent su zamenjeni s Jamesom McAvoyem i Claire Foy, a radnja iz ruralne Francuske prebačena u ruralnu Škotsku. Naslov je ostao manje-više isti, sada je My Son, a i logika snimanja i »pletenja« radnje je, u slučaju McAvoya i njegovog odnosa s ostalim glumcima, takođe ostala ista. Opet, za razliku od Mon garçon, My Son je jedan od onih zloglasnih »korona-filmova«, snimljen prošle jeseni s minimalnom ekipom i po tom aršinu spada u jedan od solidnijih (makar zbog toga što ne »udara« po standardnim pandemijskim motivima). Pomalo je čudno da film nije imao skoro nikakav festivalski život, i da je izašao prvo na internetu, pa se tek onda pojavio u bioskopima na određenim teritorijama, uključujući i Hrvatsku.

Edmond Murray (McAvoy) je naftaš koji zbog prirode posla putuje po svetu, uključujući i nestabilna područja poput Iraka. Njegov način života mu je već uništio brak s Joan (Foy) koja je našla novog čoveka, Franka (Cullen), s kojim odgaja svog i Edmondovog sina Ethana (Wilson). Tokom jedne od pauza između poslova, Edmond dobija poziv od Joan da je Ethan nestao, pa odlazi u brda Škotske da pripomogne u istrazi. Kako istraga pod okriljem dobrog, ali pravilima službe vezanog inspektora Roya (Lewis) ne napreduje, stresirani Edmond započinje svoju vlastitu, kriveći pre svih Joan i Franka. Stvari, međutim, nisu tako jednostavne...

Nestanak deteta je čest element zapleta kod akcionih trilera, ali My Son ne spada u tu sortu. Više je atmosferični triler koji dosta toga crpi od svoje okoline vešto fotografisane u sivo-plavim tonovima. Čak ni njegov junak nije nekakav »akcijaš« s »posebnim setom veština«, već običan čovek u neobičnoj situaciji, može se reći čak na rubu očaja. Svojom režijom Christian Carion postiže to da My Son deluje izuzetno neprijatno čak i u momentima koji bi navodno morali biti najprijatniji, iako proizvoljni rasplet preti da film pomalo izbaci iz šina.

Naš fokus je, međutim, usmeren uglavnom na glumce, pre svega na Jamesa McAvoya koji jeste jedan od najtalentovanijih i najekspresivnijih glumaca svoje generacije, i to ne samo u britanskom kontekstu. Improvizacija mu odgovara, u njoj deluje sasvim prirodno i pogađa suštinu običnog čoveka spremnog na sve kako bi pronašao svog sina. Claire Foy (viđena u filmu First Man i seriji The Crown) je pouzdano dobra kao majka u nevolji i domaćica lišena svakog glamura, dok nešto manje poznatih glumaca sjajno upotpunjuje pejzaž.

Na kraju, My Son postaje i ostaje triler koji možda ne ispunjava očekivanja koja podgreva radikalnim autorskim pristupom kojem Carion pribegava, ali je svejedno solidan, atmosferičan i vredan jednog bioskopskog gledanja, iako i na malom ekranu ostavlja utisak. Opet, da je revolucionaran – nije, ali zapravo ne mora ni da bude.