Kalman's Day / Kálmán-nap

 kritika objavljena u dodatku Objektiv dnevnog lista Pobjeda

„Filmovano pozorište“ je termin koji se često upotrebljava u pogrdnom smislu kada reditelj ne uspe da razigra glumce kako bi oživeli dijalog, odnosno kada nema na raspolaganju ili ne uspeva da iskoristi raznovrstnost scenskog pejzaža. Sa druge strane, „filmovanje pozorišta“ jedan je od težih zadataka koje reditelj može sam sebi da izabere i nametne, jer za „prevod“ s jednog „jezika“ na drugi treba pokazati strašnu veštinu. Srećom, Sabolč Hajdu je, kao renesansna ličnost mađarske scene (glumac, pisac i reditelj, kako u pozorištu, tako i na filmu), više nego dorastao tom zadatku, što smo mogli i da vidimo u njegovom filmu Kalman‘s Day koji je prikazan u glavnoj takmičarskoj konkurenciji Palića.

Naslovni junak (igra ga sam Hajdu) i njegova aseksualna (ili od njega samo smorena) žena Olga (Orsolja Tot) pripadaju sloju mađarske buržoazije, one koja živi u idiličnim kućama na jezeru u šumi na periferiji Budimpešte i kupuje „palinku“, odnosno rakiju na izletima u Vojvodini. Njihovi prijatelji, Zita (Nora Feldeaki) i Levente (Domokoš Sabo) ipak su malo nižeg socijalnog statusa od njih, pa zbog toga Zita zove Olgu kako bi je pitala za uslugu da se porodica prijavi na njihovoj adresi kako bi njihovo dete moglo da se upiše u prestižnu školu. O tome će se raspravljati na proslavi Kalmanovog imendana, ali, kako to biva u pozorištu, pa i onom filmovanom, tokom razgovora se otvaraju i neke druge, moguće bolne teme i otkrivaju tajne i zameranja.

U Hajduovom opusu, Kalman‘s Day zauzima posebno mesto u centru trilogije od koje su sva tri dela već igrala „na daskama“, a ovo je druga filmska adaptacija, dok treću očekujemo. Hajdu suvereno vlada prostorom (koji samo jednom, možda i nepotrebno, napušta) i dramskom situacijom, a svakako pomaže i to što je glumačka postava u filmu uglavnom ista kao u predstavi (izuzetak je jedino Orsolja Tot, ali se i ona sjajno uklapa u uigrani ansambl). Najvažnije od svega, Sabolč Hajdu zna koliko je i kada je dosta, pa film pakuje na idealna 72 minuta u najboljem maniru Seli Poter (The Party koji nije adaptacija komada, ali deluje kao da jeste u najboljem smislu) i Romana Polanskog (čiji Carnage jeste adaptacija komada Jasmine Reze). Ukratko, Kalman‘s Day je film koji obiluje opipljivom dramom i glumačkom hemijom, zbog čega se gleda u jednom dahu.