The Green Knight

 kritika objavljena u dodatku Objektiv dnevnog lista Pobjeda

Dugačka je saga o odgađanju premijere i distribucije filma ,,The Green Knight“ Dejvida Loverija. Originalno, premijera je bila zakazana za mart prošle godine i SxSW festival u Ostinu, a bioskopska distribucija bi počela odmah nakon festivala.

Nakon izbijanja pandemije, odgođena je do daljnjeg. Loveri je vratio film u montažu i posvetio narednih šest meseci samo tome. Originalnu verziju filma, dakle, verovatno nećemo imati prilike da vidimo.

Novi termin za ulazak u distribuciju bio je zakazan za kraj jula ove godine za neke teritorije i početak avgusta za druge. U međuvremenu se rasplamsala „delta“, pa je film u Velikoj Britaniji strateški povučen do daljnjeg. Imajući u vidu da se pojavio i na internetu, pitanje je hoće li odlaganje distribucije na tako važnom tržištu smanjiti gubitke, posebno ako imamo na umu da je na brojnim teritorijama film u bioskopima. Svoje prve i za sada jedine festivalske projekcije doživeo je u Karlovim Varima, u posebnom noćnom programu.

Ovakav tip filma zapravo je kao naručen za prilike tog tipa. U pitanju je temeljno osmišljeni hibrid između žanrovskog i art filma, za gledaoca zapravo dosta zahtevan, te stoga pogodan za više gledanja. Ako mu se već mora nalepiti etiketa, ona bi upravo bila „midnight movie“, što je termin koji označava (prevashodno britanske) art žanrovske hibride guste atmosfere koji ruše i pomeraju ustaljene konvencije pogodne za „štanc-filmove“.

Zapravo, od Dejvida Loverija smo nešto tako mogli i očekivati. Ovaj samoobrazovani američki montažer, scenarista i reditelj, već je nekoliko puta pomerao granice kinematografije. Sa ,,Ain‘t Them Bodies Saints“ (2013) napravio atmosferičan film na tragu Novog Holivuda, savršeno uronjen u „backwoods noir“ milje, koji se bavi odnosima u braku, porodici i zajednici, te odstupanjima između koncepata prava i pravde. Njegov sledeći film ,,A Ghost Story“ (2017) još je teže opisati, pa čak i uhvatiti, jer se Loveri u njemu dotakao silnih životnih i filozofskih pitanja, poput žalovanja, (nastavka) života i prolaznosti, odnosno nelinearnosti vremena. Autor je pokazao da je vičan i pričanju klasičnih priča, kako za mlađu publiku u slučaju ,,Pete‘s Dragon“ (2016), tako i za onu sasvim odraslu – ,,The Old Man and the Gun“ (2018).

,,The Green Knight“ je filmska adaptacija epske pesme ,,Ser Gavin i Zeleni Vitez“ koja datira iz XIV veka, kombinuje engleski i francuski stil viteških pesama, a smeštena je u milje legendarnih vitezova okruglog stola i kralja Artura. Loveri nudi unikatno, samo svoje čitanje koje je dosta univerzalnije od originalnog, pa poznavanje originalnog materijala nije apsolutna nužnost za gledanje i shvatanje filma.

Našeg junaka, Ser Gavina (Dev Patel), upoznajemo u možda najfurioznijim scenama filma: u mračnim hodnicima kuće/krčme/nužnog smeštaja za puke seljane, sa svojom tajnom devojkom Esel (Alisija Vikander), te u žurbi da se sastane sa majkom (Sarita Čouduri) pre odlaska na banket kod kralja (Šon Haris) koji se o Božiću priređuje za vitezove. Iako se ne ponaša nužno viteški (krčma mu je druga kuća, a kada se baš jako zabavlja, onda mu se dešava da rasipa novac i čak izgubi vlastite čizme), Gavin za okruglim stolom ima posebno mesto: on je kraljev nećak i verovatno jedan od prvih u redu da nasledi tron. Ako uzmemo da je kralj Artur, onda to znači da je majka Morgana le Fej, u britanskoj epici poznata kao veštica. To će postati značajno nešto kasnije u smislu definicije Gavinove sudbine...

Svečarsku atmosferu na banketu prekida jedan upad. Kroz vrata na ogromnom oklopljenom konju ujahuje jahač, noseći poruku. Jahač je niko drugi do mitski Zeleni Vitez (Ralf Ineson), div koji je pola-čovek, pola-drvo, a poruka je poziv na Božićnu igru. On izaziva bilo kojeg od vitezova da mu zada udarac svojim oružjem, te da zbog toga dobije njegovu sekiru. Za uzvrat, isti vitez mora za sledeći Božić potražiti Zelenog Viteza u Zelenoj Kapelici na severu gde stoluje i primiti isti udarac koji je zadao. Ponukan kraljevim uveravanjem da je to samo igra, Gavin nepromišljeno zamahuje i odseca glavu Zelenom Vitezu koji je skuplja s poda, seda na konja i sa gromkim smehom odjahuje.

Sledećih godinu Gavin provodi u pijančenju i hvalisanju, a o njemu se ispevaju i pesme. Dolazi vreme da ispuni svoj deo pogodbe, u čemu, naravno, okleva. Nakon majčinog uveravanja da mu se ništa loše neće dogoditi na putu, Gavin se sa nemirom otpravlja u potragu za Zelenom Kapelicom i Zelenim Vitezom.

Ostatak filma se uglavnom odvija na putu do tamo. ,,The Green Knight“ ni u kojem slučaju nije akcioni spektakl o vitezovima, njihovim turnirima i velikim bitkama, ali to ne znači da nema događanja i da Gavin neće upasti u iskušenja. I, još važnije, da će se u njima viteški poneti. Prvo od njih vreba takoreći iza ugla: po polju su razbacani leševi vitezova, a jedan mladić (Beri Kjougen) skuplja upotrebljive predmete od pokojnika. Gavinov defanzivni, nepoverljivi i na kraju škrti stav ga dovodi u prvu od nevolja: mladić i njegova družina ga šalju na krivi put, postavljaju mu zamku u šumi, vezuju ga i razoružavaju.

Nakon što se oslobodi, Gavin će doživeti još poneku avanturu: svoje oružje će vratiti kada spoji glavu s telom pokojne mlade žene čiji duh nemirno luta, sprijateljiće se s lisicom, na kraju će biti i primljen u kuću kod Lorda (Džoel Edžerton) i njegove Ledi (opet Alisija Vikander) za koje će morati nešto učiniti kako bi ga uputili prema Kapelici i Vitezu. Sve vreme Gavin zapravo okleva ne bi li odložio sudnji čas, ali neke se stvari ne mogu izbeći...

Vešto se poigravajući sa mitologijom i simbolikom iz originalnog dela, ali dodajući i ponešto svoje, pre svega u domenu filozofije i teologije, Loveri nam daje do znanja da je zainteresovan za metafizičko, pa čak i okultno. Sa druge strane, ambijent boji što više realistično, što će reći mračno, blatnjavo i neprijatno, po čemu pokazuje da je svestan realnosti feudalizma, njegovih klasnih i rodnih ograničenja, sasvim s one strane romantizacije kakvu obično imamo priliku da gledamo u filmovima. Prljavština se u njegovom filmu oseća toliko da je vrlo neprijatna i da gledaoca čak guši.

Nijanse prljavštine prenose se i u psihu likova. Gavin nikako nije onaj romantični vitez, heroj bez mane i zaštitnik slabijih. Naprotiv, prema jačima od sebe je slabić, a prema slabijima eksploatator i predator koji nastupa s pozicije moći. Njegovim karakterom dominira strah, i to strah isključivo za sebe, svoj život i svoju dobrobit. Svi njegovi podvizi su zapravo iznuđeni. I u tome je Gavin toliko prokleto ljudski.

Dev Patel, i inače izvrstan glumac, ovde ostvaruje možda i najbolju ulogu svoje karijere, upravo zbog te kompleksne ljudskosti. Džoel Edžerton i te kako ume da „uzemlji“ scene u kojima je, a Alisija Vikander u svom stilu kombinuje fragilnost i odlučnost. Sa svoje strane, Beri Kjougen opet dokazuje zašto je, u najpozitivnijem mogućem smislu, jedan od najjezivijih glumaca ne samo u svojoj generaciji, nego i uopšte, unekoliko ponavljajući svoju ulogu iz ,,The Killing of a Sacred Deer“ (Jorgos Lantimos, 2017).

The Green Knight je briljantan i na estetsko-zanatskom planu. Loveri ionako voli da radi u zemljanim tonovima, a sa svojim direktorom fotografije Endrjuom Drozom Palermom ima savršeno razumevanje. Njih dvojica su već sarađivali na ,,A Ghost Story“ koji je u vizuelnom smislu bio impresivan film. Loveri sam montira svoj materijal, optirajući za meditativni tempo i naglasak na atmosferi, a ne akciji, što ipak ne znači da ćemo biti pošteđeni grafičkog nasilja. Izvrsni su i scenografija, kostimografija i efekti, kako praktični, tako i digitalni, a muzička podloga Danijela Harta sve to prožima.

Nedostaci kojih svakako ima zapravo su uvezeni iz izvornog materijala i deo su žanrovskog klišea koji se mora poštovati. Vitezov put i avanture naprosto imaju neke svoje zakonitosti koje su predvidljive i zbog kojih dolazi do padova u tempu. Ali Loveri je više sposoban da se iz svakog od tih padova izvuče na impresivan način i da nas drži zakovane za ekran, skoro pa u šoku, za svih 130 minuta filma. Sa svakim narednim gledanjem će vrednost filma verovatno rasti, a i posle prvog je ona na visokom nivou.