Meet Me There

2014.

režija: Lex Lybrand

scenario: Brandon Stroud, Destiny D Talley

uloge: Lisa Friedrich, Michael Foulk, Dustin Runnels, Jill Thompson, Kara Rainer

Ono što me žalosti kod modernog horora je, između ostalog, i to što su i oni horori sa “art” etiketom postali jednako formulični kao i jeftini, konfekcijski štanc, ponekad čak i po istom shemi i sa istim “tropama”. Razlika je ostala, manje ili više, samo u pakovanju. Ovi nezavisni, art horori vizuelno više liče na indie film i odišu nekom hipsterskom vibrom. Žanrovski fanovi se neće složiti sa mnom, ali pakovanje je tu najmanji problem. Ono što me više pogađa je što se ispod tog omota ne krije ništa novo i originalno, ništa što nismo ranije videli barem nekoliko desetina puta...

Takav problem imam i sa Meet Me There, iako ovo svakako nije ni najlošiji, ni najneprimereniji, ni najmanje strašan horor koji sam video u poslednjih godinu dana. Štos je u tome da sam sve njegove sastavne delove već video u drugim filmovima i da sam te druge filmove neretko prizivao gledajući ovaj. To važi i za priču o traumi iz detinjstva, i za povratak u ruralno okruženje u kojem obitavaju neki čudni ljudi, i za snolike sekvence, i za muzičke “moodpiece” pauze i za generalno amaterski štih filma. Kad smo već kod tog amaterskog štiha, dobro je jedino da ovo nije “found footage” jer zaista ne znam kako bih podneo još jedan takav film.

Ako ništa drugo, imamo likove i imamo priču, a oni ne nose sa sobom kameru. Traumatizirana Ada (Friedrich) i njen blentavi dečko Calvin (Foulk) su zarobljeni u (seksualno) disfunkcionalnoj vezi. Oni rade na tome i idu na terapiju, ali terapeutkinja ne može da ponudi ništa drugo osim klišea da je Ada frigidna verovatno zbog toga što je bila zlostavljana kao mala, a ona je to navodno duboko potisnula. Nemajući šta drugo, Calvin joj predlaže da njih dvoje odu na izlet u njen rodni gradić u Oklahomi za vikend i malo prodrmaju njena sećanja iz detinjstva i ispitaju te monstruozne navode.

Sad, fora je u tome što je taj gradić jedno veoma čudno mesto naseljeno čudnim i nasilnim ljudima koji jednostavno ne podnose strance, odnosno neznance, koji svi govore u elipsama ili u besmislicama, nerezonski citiraju Bibliju i vade oružje bez ikakvog razloga. Adino objašnjenje za to je da su svi drogirani od pamtiveka jer je narko-industrija jedina privredna grana od koje mesto živi, ali sva je prilika da to nije cela istina. Jednostavno, nešto je tu mistično i paranormalno i naš simpatični par će se ubrzo naći u nevolji...

Iako meandrirajući, jednom kad uhvati ritam, Meet Me There postaje relativno strašan film guste atmosfere, bez jeftinih “jump scare” trikova. Ono što ne vidimo, nego o tome samo načujemo nešto i što ostaje nerazjašnjeno je svakako elegantnija varijanta za strašenje. Problem je što mu treba vremena, barem pola filma, da taj ritam uhvati, a ta praznina se oteže u ispraznim scenama i nevezanim dijalozima. Istini za volju, ti dijalozi su sami za sebe napisani dovoljno fluidno, a neiskusni glumci su prilično ležerni, pa je to još i moguće pogledati.

U tome se, međutim, ogleda autorsko neiskustvo. Scenarističkom dvojcu ovo je prvi scenario, dok reditelj ima jednu sportsku komediju iza sebe, ali je prvenstveno montažer. U tome koliko Meet Me There odzvanja standardnim elementima drugih horora vidimo ograničenost takvih autora. Možda su oni hteli da naprave solidan i svež horor film, ali im nije uspelo. Utisak je jednostavno “second-hand” Šteta.