Staten Island Summer

2015.

režija: Rhys Thomas

scenario: Colin Jost

uloge: Graham Phillips, Zack Pearlman, Ashley Greene, Bobby Moynihan, John DeLuca, Cecily Strong, Gina Gershon, Kate Walsh, Jim Gaffigan, Katie Cockrell, Kellie Cockrell, Vincent Pastore, Method Man, Will Forte

Postoje filmovi koji će se bez nekog preteranog razloga naći na mom popisu za gledanje. Recimo “coming of age” filmovi. Nije da žalim za svojim teen godinama, ne ponovilo se, niti mi je klinački humor smešan i na bilo koji način drag, niti imam zablude da će to jedno formativno leto promeniti sve. Ali opet pogledam masu tih nekih teen dramedija i one me vrlo retko iritiraju, čak i kad su tipske ili dosadnjikave.

To, međutim, nije slučaj sa Staten Island Summer, koji je preko svake mere dosadan i tup film. To je jedan od onih filmova koji glavinjaju od jedne do druge tipske i banalne scene i koji jedne te iste fore ponavljaju milion puta, u kojem su svi likovi toliko tipski da su zapravo roboti: pogubljeni roditelji, frustrirani šef, stoner, tupavi lepotan, zgodne ženske, napaljene matorke, perverzni debeljko i naravno, naš glavni mutavi dobrica...

Taj naš dobrica je Danny Campbell (Phillips) i svoje poslednje leto u rodnom kraju (o čemu govori i naslov) provodi radeći kao spasilac na nagovor svog najboljeg druga, perverznog debeljka Franka (Pearlman). Kao, cure vole uniforme, spasioce pogotovo, pa će njih dvojica zasigurno nešto povaliti. Tu sreću ima samo njihov kolega Anthony (DeLuca), tupavi lepotan, a i to je ograničeno uglavnom na matorke. Štos je u tome što je to Danniju i Franku ujedno i poslednje zajedničko leto: dobri, pristojni i pametni Danny odlazi na Harvard, a njegova sušta suprotnost Frank ostaje kod kuće. Centralni događaj tog leta i poslednja prilika za “umakanje” je tradicionalna velika žurka za kraj leta...

E, sad, Frank je bacio oko na bliznakinje Rachel i Rebeccu (sestre Cockrell) koje su svakako iznad njegove lige, a Danny još uvek fantazira o lagano starijoj curi koja ga je čuvala kad je bio klinac. Ona je Crystal Manicucci (Greene), rasna lepotica i “kraljica Staten Islanda”, večito u društvu super frajera, a dodatni štos je to što je ujedno i kćerka lokalnog mafijaškog bossa (Pastore), pa našem Danniju preti sudbina “betonskih cipela”, pošto je tata zaštitnički nastrojen. Naravno, sve će se odigrati i rasplesti na žurci, a nju valja prvo organizovati, osloboditi se ranije dogovorenih obaveza, a naročito nesnosnog, isfrustriranog šefa.

Dobro, formula je postavljena i to nije nikakav problem. Čak je i ultra-simpatični The Way, Way Back bio uveliko formuličan film, čak po donekle sličnoj formuli. Ono što me zbunjuje je to što ne znam šta su autori hteli da postignu sa ovim filmom, osim što su išli na malo jeftinog smeha na jedne te iste fore koje su se brzo potrošile i film zapravo pretvorile u živu dosadu. Uspelo je nekada davno sa American Pie, i to vrlo uslovno rečeno, ali ovde to jednostavno ne vrši posao. Nije problem da se nekako saživimo sa protagonistom, problem je u tome što su i on i svi ostali zapravo dosadni likovi, pa su i njihove fore dosadne i glupe.

Ono što me dodatno zbunjuje je poreklo autorskog dvojca. Oni iza sebe imaju iskustvo na televiziji, posebno na veoma popularnoj humorističkoj emisiji Saturday Night Live. Odatke su povukli i dosta ekipe za epizodne i cameo uloge, ali osim njihovog prisustva nemamo ništa drugo, ni dramsku težinu, ni humor. Sva je prilika da su Rhys Thomas i Colin Jost zapravo hteli da razvuku materijal za jedan ili nekoliko skečeva na celovečernji film. Bilo je takvih pokušaja i ranije, naročito od strane televizijskih autora, pa su jedan za drugim propadali. Tako će i Staten Island Summer biti brzo zaboravljen i otpisan kao gubljenje vremena.