2013.
scenario i režija:
Destin Daniel Cretton
uloge: Brie Larson,
John Gallagher Jr, Rami Malek, Stephanie Beatriz, Kaitlyn Dever,
Keith Stanfield, Franz Turner, Alex Calloway
Malo je filmova,
posebno iz indie sfere, koji su dobili takvu nepodeljenu pažnju
kritike i dobre ocene. Short Term 12 se hvata sa veoma
ozbiljnom temom, ali na jedan svež način. Film je na momente
potresan, ali isto tako može biti živahan, zabavan, relaksiran, i
više od svega, doima se kao iskren.
Radnja se vrti oko doma
za nezbrinutu decu od kojeg potiče i naslov. To nije jedno od onih
groznih mesta sa rešetkama i strogim vaspitačima, već obična kuća
sa prostranim dvorištem. Upravnik doma je Jack (Turner), verovatno
psiholog po struci, ali njegova zaduženja su birokratska. Ostatak
zaposlenika su neka vrsta vaspitača ili, kako šefica smene Grace
(Larson) objašnjava novom zaposleniku po imenu Nate (Malek), njihov
zadatak je da pruže sigurnu okolinu svojim štićenicima, ne da im
budu prijatelji, surogat-roditelji, doktori ili terapeuti. Naravno,
pravila su jedno, realnost je drugo, tim klincima više nego išta
treba malo razumevanja i podrške, i u tome su Grace i njen kolega i
verenik Mason (Gallagher) pravi eksperti.
A klinaca ima raznih.
Tu je Marcus (Stanfield), osamnaestogodišnjak koji mora uskoro
napustiti dom i koji iz spoljnog sveta nosi samo ožiljke, te je za
njega nespreman. Tu je i šaljivdžija i zajebant Luis, tu je i
simpatični autist Sammy (Calloway) koji se igra sam sa lutkama koje
mu služe kao surogat za familiju, ili jednom dnevno pokušava da
pobegne iz doma. Međutim, dolazak problematične, svadljive
buntovnice Jayden (Dever) će pokrenuti lavinu potisnutih emocija kod
Grace.
Naime, njih dve dolaze
iz sličnih okruženja, imaju slične načine izražavanja (crtanje),
čak i gotovo iste tikove. U Jayden, Grace vidi sebe u tinejdžerskim
godinama i oseća snažnu želju da joj pomogne. Problem je što
Grace možda može da pomogne drugima, ali ne i samoj sebi sa traumom
koju je doživela. Naravno, ne pomaže ni to što je Grace na jednoj
od prekretnica u životu, trudna je, želi da zasnuje svoju familiju,
ali nije uverena kako će se pokazati u ulozi majke.
Scenario filma se
povremeno približava granici patetike i tipske melodrame, ali ima
pokrića u “background” priči. Naime, Short Term 12 je
razrada, produžetak istoimenog kratkometražnog filma, a autor je
imao iskustva sa radom u jednoj takvoj ustanovi. To se najbolje vidi
u pažnji koja je posvećena detaljima dnevnog posla vaspitača,
grupnim ispovednim seansama, pretresanju soba, igrama u dvorištu.
Dva su posebno jaka momenta u filmu, koji i pored toga što su malo
verovatni filmski klišeji deluju iskreno. U jednom Marcus čita
svoju rimu napisanu iz dubine duše o svom groznom detinjstvu na
ritam koji udara Mason, da bi nešto kasnije brijao glavu i bio
srećan što nema vidljivih ožiljaka od batina koje je dobijao.
Drugi momenat se tiče Jayden i Grace, Jayden joj čita potresnu
bajku o ajkuli i hobotnici, praćenu morbidnim ilustracijama,
pričajući zapravo svoju životnu priču o odnosu sa ocem.
Nesavršenosti
scenarija su ispeglane sjajnom režijom, koja nam radnike i štićenike
daje u intimnom tonu, a da nije intruzivna. Mala zamerka ipak stoji
na dramaturgiji, jer cela priča o Grace, njenom privatnom životu i
traumama, te o njenim dilemama glede rađanja deteta u takav svet,
deluje suviše klasično i zgodno, a u poslednjoj trećini taj aspekt
preuzima primat nad događajima u domu. Stiče se utisak da se film
udara nisko i pokušava da izvuče emocije, mada to je nekako i
primereno s obzirom na temu. Jedino što deluje kao višak je njen
sukob sa šefom.
Glumci su briljantni u
svojim ulogama. Mladići i devojke koji igraju štićenike su
neverovatno ležerni. Čini se da je pred Keithom Stanfieldom
briljantna karijera, a slično se može reći i za Kaitlyn Dever koja
dostojanstveno nosi ulogu koja se vrlo lako može preglumiti. Ni
stariji glumci nisu ništa lošiji, John Gallagher nalazi apsolutno
pravu meru između iskrene podrške i šlamperaja kao Gracin dečko i
kolega Mason, a Rami Malek pogađa sve prave tonove kao neiskusni
novajlija Nate.
Ipak, ne treba
zaboraviti da je ključna figura ovde Grace, koju maestralno igra
Brie Larson. Mlada glumica nema ni 25 godina, a ima već 40 naslova
iza sebe, od detinjstva do danas. Imala je sreću da kao dete nije
imala zvezdane uloge koje će je obeležiti, pa je ostvarila toliko
naslova i ispostavila se kao versatilna, kako na filmu, uglavnom
nezavisne produkcije, tako i na televiziji. Ovo joj je prva glavna
uloga, i to kakva! U nimalo zahvalnoj ulozi, ona je savršeno
odmerena, kada treba je veoma intenzivna, ali najvažnije od svega,
potpuno prirodna i ležerna.
Short Term 12
možda deluje kao nešto poznato i ništa novo, ali se u njegovim
finesama otkriva potpuno drugi svet. Već godinama je američka
nezavisna produkcija mnogo življa i različitija od Hollywooda i
večite trke za profitom, a Short Term 12 to potvrđuje na
najbolji način. Iako nije film bez mane, to je snažan film sa jakim
autorskim potpisom i od mene dobija apsolutnu preporuku.
No comments:
Post a Comment