Welcome to the Jungle

2013.

režija: Rob Meltzer

scenario: Jeff Kauffmann

uloge: Jean-Claude Van Damme, Adam Brody, Rob Huebel, Megane Boone, Kristen Schaal

Welcome to the Jungle se, sasvim nepošteno, reklamira kao komični debi Jean-Clauda Van Damma, nadajući se da će tako privući malo pažnje. Istina, Jean-Claude je prvenstveno akcioni glumac, odnosno, bio je akcioni heroj čiji su glavni aduti bili borilačke veštine, snaga i forma. Gluma kao takva ga je malo zanimala, pa je ispadao nehotice smešan. Van Damme je jedan od retkih akcionih glumaca iz miljea B filmova koji je održao ili čak popravio nivo glume i razvio neki odnos i distancu do svoje “screen persone”, tako da su u poslednje vreme njegove uloge jako autoironične i parodične. S tim u vezi, Welcome to the Jungle nije ni najsmešniji ni najduhovitiji film sa belgijskim snagatorom.

U stvari, problem je što Welcome to the Jungle nije zapravo smešan i duhovit, mada pokušava. “Pitch” je zanimljiv, mada više u nivou pijano-napušene diskusije među filmskim zaluđenicima nego kao nešto što treba snimiti. Opet, u rukama artikuliranih i veštih autora, Welcome to the Jungle bi svakako izgledao bolje, a ne kao serijal opštih mesta, površnih citata i pogrešnih autorskih odluka. Mehanika je pogrešna, likovi stereotipni, dosadni i miskoncipirani, humor očit i mlak.

Film počinje kao parodija na već sam po sebi parodičan Office Space, gde upoznajemo glavnog lika Chrisa (Brody) i njegovu nezavidnu situaciju na poslu. Ljigavi Phil (Huebel) mu krade ideju i prolazi nekažnjeno, šef ga ne šljivi dva posto, a slatka Lisa (Boone) ga ne primećuje. Jedini drugar mu je naduvani ošljar. Zaplet počinje kada se šef odluči da pošalje ekipu na team building sa veoma zahtevnim instruktorom (Van Damme), koji će pokušati da im priušti Full Metal Jacket parodijsko iskustvo, sa nekoliko referenci na svoje borilačke filmove.

Naravno da će ceo plan otići u tri lepe, da je instruktor u velikoj meri šarlatan. Kada on nestane na jedan određeni period, film klizi u svu silu stereotipa o pustim ostrvima i izgubljenima u divljini. Tu su Survivor, Lost, The Lord of The Flies, pa čak i malo površnih aluzija na Apocalypse Now. Jedini iole zanimljiv sukob je sukob koncepcija između Chrisa, koji se snalazi u prirodi kao bivši skaut i Phila koji bi po svaku cenu da bude vođa. Studija grupne psihologije koja se svodi na lenjost i površnost u prvo vreme obećava, a onda se utapa u generičku parodiju. Chris ostaje sa malom, izabranom grupom ljudi, u kojoj su Lisa, suluda koleginica opsednuta zečevima i kolega ošljar, dok su u drugom taboru ostali koji preko noći degradiraju na plemensku kulturu. Da li će i kako će uspeti da se izvuku sa ostrva?

U stvari, najmanji problem je Jean-Claude. Njega nema kroz veći, dosadniji deo filma i on jedini donosi makar malo humora. Za svoje dobro, mogao je i da preskoči takav projekat zasnovan na lošem scenariju i opterećen pešačkom režijom, ili da se pojavi na margini filma i posledično plakata. Problem su svi ostali. Chris je tipičan "goody-goody boy scout" lik, pametan i sposoban, ali iz neobjašnjivih razloga submisivan. Lisa je lik bez osobina. Phil je suviše lud da bi bio istinit, a njegovi “podanici” su bezlični, iako imaju imena i upoznajemo nešto od njihovih osobina pre katastrofe. Stoner i luda ženska su jedni od najofucanijih “sidekicka” u istoriji.

Konačni rezultat je loš film, vrlo malo smešan, i to češće nehotično nego namerno. Opet, ostaje zrnce sumnje nije li ta lošost nekako namerna, trashy i zapravo vrlo dobro planirana. Smatram da je plemenito ismevati korporativnu kulturu, debilne motivacione govore i team buildinge koji služe kao maska za laktanje, pohlepu i male svinjske podvale. Isto tako smatram da je Welcome to the Jungle suviše opterećen opštim mestima da bi se bavio onim bitnim. Šteta.