2014.
scenario
i režija: Jesse Zwick
uloge:
Jason Ritter, Nate Parker, Maggie Grace, Max Greenfield, Aubrey
Plaza, Max Minghella, Jane Levy
Obično
ne počinjem svoje kritike sa radnjom, ali mislim, zašto ne bih sad
napravio izuzetak. Grupa odraslih ljudi, prijatelja sa studija se
sreće nakon što je jedan od njih, Alex, onaj oko koga se celo
društvo okupilo, izvršio samoubistvo. Tokom vikenda oni će videti
koliko su se promenili od studija, za tim žaliti ili ne, a na
površinu će izaći stare tajne i nerešeni konflikti.
Ovo
je bila radnja kultnog filma The Big Chill (1983), koji u
poslednjih nekoliko godina doživljava reinkarnacije i reinkarnacije
pod različitim imenima. About Alex zapravo najmanje odstupa
od originala, ali to je apsolutno namera autora Jesseja Zwicka.
Verovatno je jedna od ideja u takvoj postavci stvari naterati
gledaoce sa solidnom memorijom i poštovanjem prema klasicima da
traže sitne razlike i uživaju u referencama.
Problem
je u tome što su razlike uglavnom sitne i nebitne, originalni Alex
se ubio, dok je novi Alex (Ritter) to samo pokušao, i to, onako,
polovično, više tražeći pažnju svojih starih drugara nego u
želji da sam sebi uzme život. Razlika je i u tome što nisu svi
postali “japiji”, nego samo jedan iz ekipe (jebiga, kriza je),
ali on, Isaac (Minghella) dolazi na okupljanje sa novom, dosta mlađom
devojkom, svojom bivšom sekretaricom Kate (Levy). Treća sitna
razlika je u opravdanosti razlaza sa ekipom: ranije je geografija
(“moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu”) bila dovoljan
razlog, sada imamo internet i društvene mreže, po 1000 prijatelja,
pratilaca i praćenih, ali koliko mi te ljude poznajemo pored
činjenice da znamo šta su radili prošlog leta i gde su jeli
prošlog petka...
Razlika
u izvedbi je i to što je The Big Chil bio među prvim takvim
filmovima, dok je About Alex samo najrecentniji, čak se ni ne
nadam da je poslednji. Razlika je i u kalibru autora, Lawrence Kasdan
je imao iskustva više kao scenarista nego kao reditelj, dok je Zwick
novajlija čija je najača referenca to što je sin Edwarda Zwicka,
uspešnog producenta i poznatog reditelja veoma klasičnih, ni po
čemu posebnih filmova. Razlika je očita i u kalibru glumaca, The
Big Chill je imao na raspolaganju solidno velika glumačka imena
čiji su talenti već bili dokazani, dok se About Alex oslanja na
glumce najpoznatije po radu na televiziji, od kojih su bar dvojica,
Ritter i Minghella, sinovi slavnih očeva.
Radnja
je predvidljiva čak i nekome ko nije gledao The Big Chill,
likovi su predvidljivo odabrani i napisani, dijalozi su predvidljivi,
ali svejedno inteligentni i zanimljivi. Obrati su strateški
postavljeni, humor se izvodi iz karakterizacije likova, ali i iz
referenci na film koji se kopira ili kojem se odaje poštovanje.
Jedan od fazona je i nazivanje psa Jeff Goldbloom, što je jasna
asocijacija, a ubedljivo najbolji počinje sa konstatacijom jednog od
likova da mu situacija liči na neki film iz 80-ih. Dalje se poentira
o promeni sistema razmišljanja u novom vremenu, kako naša
generacija ima vrlo malo istinskih osećaja i kako su to sve odjeci
nečeg drugog, pa može komunicirati samo kroz reference. Osim tog
štosa i možda štosa sa pločama i “muzikom naših roditelja”,
sve druge aluzije na razlike između današnjeg vremena i nekog
prošlog koje je možda bilo bolje padaju dupetom na beton.
I
pored toga, About Alex nije neprijatno filmsko iskustvo.
Glumci su sasvim solidni i uspevaju da nas donekle vežu za svoje
likove. Istina je da su muški likovi napisani malo detaljnije od
ženskih, ali to ne sprečava Aubrey Plazu da izdigne iznad
mogućnosti svog lika. Pitanje, međutim, ostaje koliko je About
Alex potreban film i koliko je iskren. Iskren je u tome što ne
beži od svog uzora i što nam makar u jednoj sceni daje likove
onakve kakvi su bili na fakultetu, i možda bi od tog njihovog
perioda života ispao i bolji i originalniji film. A da li je
potreban – nije, klonova imamo koliko hoćemo i više od toga.
No comments:
Post a Comment