The Night Before

2015

režija: Jonathan Levine

scenario: Jonathan Levine, Evan Goldberg, Kyle Hunter, Ariel Shaffir

uloge: Joseph Gordon-Levitt, Seth Rogen, Anthony Mackie, Lizzy Caplan, Jillian Bell, Michael Shannon, Ilana Glazer, Nathan Fielder, James Franco, Miley Cyrus

Da počnemo sa jednom jedinom stvari koja je u The Night Before urađena zanimljivo. U pitanju je najljigavija i najuvredljivija praksa savremenog Hollywooda: reklamiranje razne ne-filmske robe, odnosno “product placement”. Ovde je on odrađen “in character”, bez foliranja i sa ironijskim odmakom. Naime, lik koji je profesionalni sportista to radi, zaštitno je lice Red Bulla i već neke marke mobilnih telefona, o tome govori i zapravo je predmet sprdnje zbog toga. E, da, i ovisnik je o društvenim mrežama, svestan da mu je karijera vrlo ograničena.

Sve drugo je potpuni nered, i to od one najgore vrste: već viđen nebrojeno puta, a uz to i ne radi baš najbolje. U pitanju je nespretni miks između tzv. “prazničnog filma”, okruženje je božićno, i tipične ćorave komedije koja se oslanja na “bro-dude”, “stoner” i klozetski humor, a pred kraj film skreće ka “feel-good” teritoriji romantične komedije. Kupusara, što bi se reklo. Dodajmo na to Setha Rogena u svojem tipično debilnom izdanju, cameo uloge televizijskih komičara (Glazer, Fielder) i jačih zvezda (Franco, Cyrus) i eto nama sto minuta užasa.

Još na početku je jasno da ovo neće valjati, sa jeftinom forom da narator iz off-a čita lažnu božićnu knjigu u stihu. Knjiga kaže da je Ethan (Gordon-Levitt) još kao tinejdžer pred jedan Božić izgubio roditelje i da su mu školski drugovi Chris (Mackie) i Isaac (Rogen) priskočili i postali mu surogat familija. Mala digresija, obratite samo pažnju na njihova imena. Šta je sledeće? Bob i Dylan? Elem, oni su ga izveli u božićni provod (nije li to porodični praznik?), nalivali se alkoholom, napušavali travom, radili idiotarije i ludo se zabavili. Od tada je to postala praznična tradicija za njih trojicu, a negde putem su na to dodali i opsesiju: da barem jednom upadnu na godišnju elitno-dekadentnu žurku pod imenom The Nuttcracker Ball.

Bilo kako bilo, vremena su se promenila, Chris konačno ima karijeru sportske zvezde, procvetao je u 34. godini zahvaljujući steroidima (čovek se pita kako se održavao makar na pristojnom nivou do tada, ali zaboravite logiku vi koji ćete ovaj film gledati), a Isaac veoma trudnu ženu (Bell), pa će tradicija božićnog napijanja, drogiranja i rađenja pizdarija biti okončana. Jedino je Ethan onako nesnađen: pravi muziku koju ne objavljuje, radi glupe poslove (ako to nije samo sezonska stvar) i nekoliko meseci ranije je dobio korpu od Diane (Caplan) koja se smorila od njegove nezrelosti. Međutim, ove godine je Ethan uspeo da nekome ukrade pozivnice za The Nuttcracker Ball i, što se kaže, kad je bal, nek' je maskenbal, posebno ako je oproštajni.

Igre počinju, fore i fazoni se ređaju, retki uspevaju, uglavnom su nesmešni, čudni i na nivou transfera neprijatnosti. Znate ono, alkohol, droga, okapanja među prijateljima koje je život odneo na različite strane, gegovi, grimase, kreveljenje, ispaljivanje gluposti, nemoguće situacije. I gomila površnih referenci, književnih (naravno Dickens), filmskih i pop-kulturnih. I James Franco kao potpuna kretenčina u jednoj sceni. I ubeđivanje gledališta da je Miley Cyrus (zapravo, iznenađujuće ležerna kao glumica koja igra samu sebe) klasik pop-muzike, iako za to nije prošlo ni dovoljno vremena, niti je kvalitet njenog rada takav.

Naravno da nismo očekivali ništa revolucionarno, ali ovo što vidimo je fakat jadno. Većina štoseva koji deluju kao da su izgrađeni jednostavnu nisu smešni, nego zapravo deluju neprijatno i bizarno, a ako je nešto i smešno, onda je to uglavnom slučajno. Fora sa Grinch-hipsterkom (Glazer) jednostavno nije uspela, Rogenovo debilno kreveljenje u džemperu sa Davidovom zvezdom, a naročito ona scena u i oko crkve, vređa inteligenciju gledaoca, krađa konjske zaprege isto tako, a scene u kojima je Ethan sam (kao ona sa pijanim deda-mrazovima) su zapravo patetične i bedne, a to je lik za kojeg kao treba da navijamo.

Iskreno, nisam očekivao puno toga od Setha Rogena koji je dosta bolji kada nema nikakvu kreativnu kontrolu nad filmom i zapravo može biti pristojan, iako “typecast” glumac kada ga reditelj dobro iskoristi. Nisam očekivao ni od njegovih drugara, scenariste Evana Goldberga i njegovih pomagača i ko-producenata. Gledao sam This Is the End i nisam ostao oduševljen, iako se projektu ne može zameriti nedostatak ambicije. The Night Before nije ni izbliza tako ambiciozan i zapravo više deluje kao nekakva tezga, čak nevezano za praznike iz kojih smo nekako isplivali, već eto kao da je bilo vreme za novu Seth Rogen komediju.

Više sam očekivao od Josepha Gordon-Levitta, makar da zna izabrati film u kojem će se pojaviti pošto nije baš da ga ima u svakom sranju. Izgleda da su prijateljske veze ipak prejake. A, iskreno, mislio sam da je i Jonathan Levine sposoban za nešto bolje od ovoga i to na planu komedije. Warm Bodies mi se poprilično svideo, 50/50, iako sa Rogenovom ekipom skupa sa JGL-om, je bio fino napisan i režiran film, a i Wackness mu je simpatičan naslov. The Night Before jednostavno deluje odrađeno kao tezga, od samog početka ne naročito dobra i inspirativna, na kraju čak ni ne znam kako majstorski odrađena. Beskrvna ćorava komedija.