Secret in Their Eyes

kritika  originalno objavljena na  monitoru

2015.

scenario i režija: Billy Ray (prema filmu El secreto de sus ojos Juana Josea Campanelle)

uloge: Chiwetel Ejiofor, Julia Roberts, Nicole Kidman, Dean Norris, Alfred Molina, Joe Cole, Michael Kelly, Zoe Graham

“Strast je strast”, Pablo Sandoval, El secreto de sus ojos

Zašto Hollywood poseže za obradama uspešnih stranih filmova? Amerikanci su generalno dobra publika, tržište je ogromno i ima dovoljno filmofila, a u većim gradovima je moguće odgledati praktično sve što valja od sveže filmske berbe iz celog sveta. Nekako je ta varijanta razumljiva i opravdana za čisto žanrovske filmove, često “šav na šav” prevod teksta i konteksta olakšava dostup materijala najširoj publici i na tome kasira. Ponekad imamo i inteligentne zezalice u rekontekstualizaciji, kao što je to The Departed ili filmove koji samo popravljaju siromašno-televizijski utisak originalne produkcije, kao što je to The Girl with the Dragon Tattoo. Opet, nije mi jasno zašto bi se neko hvatao jednog od najboljih filmova XXI stoleća, argentinskog “oscarovca” El secreto de sus ojos, filma izraženog argentinskog konteksta, vešto spojenih različitih aspekata u slojevitu i koherentnu priču, te neponovljivog, argentinsko-mediteranskog duha. U doba kada inteligentni triler polako nestaje sa popisa blockbustera, pomalo mi je neverovatno da bi se neko prihvatio toga samo da bi polu-zainteresirana publika mogla da gleda film bez titla. Druge stvari su tu u pitanju.

Iskreno, očekivao sam loš film, potpuno izgubljen u prevodu. Zapravo, očekivao sam da će se Amerikanci saplesti na prvoj stepenici konteksta, kod kontinentalnog pravnog sistema koji im ne leži, a u kojem počinje politička i kriminalistička priča argentinskog originala. Začudo, do toga nije došlo, a Billy Ray je svoju priču postavio na dva koloseka, kao i original, s tim da je prošlu radnju postavio u 2002. godinu u Los Angeles, dok su još teroristički napadi na New York i Washington bili sveži i dok se očekivao sledeći takav u “Gradu Anđela”.

  Kontekst višeagencijskih špijuskih “task force” jedinica, paranoje i grozne moralne dileme da li rešavati ubistvo ili skupljati podatke o “spavačima” i njihovim planiranim napadima je sveprisutan i na njemu autor gradi atmosferu i koristi ga do maksimuma. Odstupanje od originala činjenicom da i u sadašnjem vremenu, 13 godina kasnije, opet imamo istragu koja možda vodi do počinioca je sasvim solidan trik koji dodaje na napetosti, naročito onim gledaocima koji nisu (još uvek) pogledali original. Te dve stvari, uz rekonstrukciju i citate nekoliko potpisnih detalja i dijaloga iz originala, i pored logičkih rupa, manjkavosti i nedovoljne hrabrosti da se ukaže na neke društvene probleme, film čine gledljivim, ali samo toliko.

Problemi su drugde, zbog njih Secret in Their Eyes gubi duh i snagu koju je imao argentinski original i ostaje čak ispodprosečan film. Ukratko, američka verzija ne uspeva da “ukači” priču o strasti, politički triler visokog napona i rizika, ljubavnu priču i pitanje osvete. Tako dosta arbitrarni scenario inače pouzdanog hollywoodskog scenariste Billija Raya polazi za nekim nelogičnim i vidljivo pogrešnim rešenjima, a njegova mlaka režija to samo podvlači.

Prva pogrešna odluka je menjanje odnosa između žrtve ubistva i njoj bliske osobe koja zbog toga pati. U originalu je to bio muž koji je ceo svoj život posvetio da pronađe ubicu, razočaran u sistem koji ga je ispustio iz ruku zbog kalkulacije. Ovde je to majka, i to još policajka koja učestvuje u zajedničkoj anti-terorističkoj jedinici koju pratimo. Igra je Julia Roberts koja ima nekoliko vrhunskih momenata, ali i napada preglumljivanja, pa se čini da je ovaj lik tako formiran kako bi njoj dao materijal za njenu kampanju glume bez šminke i glamura i ubeđivanja publike da je možda baš ona nova Meryl Streep. Jednostavno, dinamike odnosa su potpuno pomerene, a ljubav majke prema kćeri može biti požrtvovana, determinirana, možda i auto-destruktivna, ali sama po sebi nije strastvena.

Uostalom, nije li filmskim policajcima ultimativna strast njihova služba? Možda bi to bilo zanimljivo izvrtanje hollywoodskih klišea, ali sva je prilika da Billy Ray to nije imao na umu, pa od toga u filmu imamo same probleme i nelogičnosti glede na generalno filmski univerzum. Odnosno, da li bi filmski policajci odustali od progona ubice jednog od svojih, pa čak i za sigurnost cele nacije, a ne zbog jednog ne baš pouzdanog doušnika? Samim tim ni priča o osveti nije jednako efektna kao u originalu: mi je anticipiramo i autor je mora ubaciti, ali na kraju to izgleda nakalemljeno i nimalo iznenađujuće.

Ostaje nam, dakle, ljubavna priča za koju su zaduženi Chiwetel Ejiofor i Nicole Kidman u preslikanim ulogama kakve su imali Ricardo Darin i Soledad Villamil. Iako je razvoj njihovog odnosa u dve trećine filma isti kao u originalu, njih dvoje jednostavno nisu dorasli tim ulogama. Ejiofor bi možda i bio kada bi prestao da svakim svojim pokretom i izrazom lica imitira Darina i svom liku da svoj pečat, jer ovako deluje kao bledunjava kopija. Nicole Kidman je dobra glumica, ali je treba znati iskoristiti i računati sa njenim ograničenjima. Prvo, ona kroz veći deo filma kao da glumi u snu. A drugo, njena hladna i fatalna lepota i aristokratska aura nedostižnosti jednostavno nije kompatibilna sa tihom i diskretnom patnjom koju pokazuje Soledad Villamil u originalu. Dodajmo na to da je ljubavna priča u poslednjoj trećini filma toliko “nacrtana” i sažvakana da vređa inteligenciju gledaocima sa onim melodramatičnim izjavama i da je to dodatno udaljava od savršeno diskretnog originala.

Možda ja činim nepravdu ovom filmu time što ga poredim sa originalom. Ali oni koji su gledali će priznati da je El secreto de sus ojos postavio visoke standarde koje nije moguće tek tako dostići sa pukim oponašanjem, brljanjem i krpanjem kako se to ovde radi. Nije tu toliko stvar ni scene na stadionu, ni Sandovalovih genijalnih pijanih opservacija, pa čak ni slike politički turbulentnog društva. Stvar je duha, duše i strasti. Secret in Their Eyes ne samo da ga ne dostiže, nego ga i zanemaruje. Čak i bez originala, ovo nije dobar i snažan film. Svako poređenje samo ostavlja gorči ukus u ustima. Na kraju, ovo je obična “smuti pa prospi” bljuzga.