The Signal

2014.

režija: William Eubank

scenario: William Eubank, Carlyle Eubank, David Frigerio

uloge: Brenton Thwaites, Olivia Cooke, Beau Knapp, Laurence Fishburne, Lin Shaye, Robert Longstreet

The Signal je nezavisni SF film, jedan od mnogo u poslednjih godinu dana. Uglavnom je dobijao solidne ili makar prosečne kritike, pa mi se učinio kao potencijalno zanimljiv tripozan film. A i ja sam naivan, pa nasedam. Uostalom, šta je najgore što mi se može dogoditi? Baciću dva sata vremena. Mada, ništa na ovom svetu nije potpuno beskorisno, sve može poslužiti makar kao loš primer. The Signal je upravo to – veoma loš primer.

William Eubank se svrstava u kategoriju nadolazećih SF autora. Njegov prvi film Love (2011) bavi se astronautom na svemirskoj stanici nakon što izgubi kontakt sa bazom na Zemlji. Možda je upravo ovaj film koji je privukao pažnju kritike i festivalske publike poslužio kao inspiracija za visokobudžetni 3D spektakl Gravity. The Signal je već snimljen sa ozbiljnijim sredstvima, a verovatno da ćemo imati prilike da gledamo Eubankov transfer u višu ligu.

Pored toga što je autor, Eubank je poznat i kao direktor fotografije. Neke od filmova koje je on snimio sam imao prilike da gledam. Ma kakvi filmovi bili, kamera je bila odmerena i precizna. Vizuelni identitet u The Signal je jako važan i dosta često upravo on popravlja mršav dojam, a samo na jednom mestu (poduža scena u “found footage” drmusavom stilu, iako film nije “found footage”) ga kvari, mada je za pretpostaviti da se tu radi o rediteljskoj odluci i lošem izboru postupka.

Ono što je zapravo problematično u filmu je priča. Ona je naivna, izlizana i predvidljiva, od veoma kratke ekspozicije, pa do “velikog otkrića” na kraju. Imamo troje ljudi, kompjuteraša sa MIT-a. Dva drugara, Nic (Thwaites) i Jonah (Knapp) voze Nicovu devojku Haley (Cooke) sa Istočne na Zapadnu obalu gde će provesti godinu dana na razmeni na nekom već kalifornijskom univerzitetu. U toku puta dožive hakerski napad, što na univerzitetske servere, što na svoje kompjutere od opasnog hakera pod nadimkom Nomad. On ih vabi na svoju lokaciju, negde u dubini pustinje u Nevadi. Oni ionako prolaze kroz Nevadu, pa što da ne...

Šta raditi kada vas opasni haker zove na svoju lokaciju u napuštenom skladištu usred pustinje? Idete tamo da mu se najebete mile majke, jer je verovatno bubuljičavi tinejdžer ili invalid, a oni su poznati po tome da žive u napuštenim skladištima u pustinji. Ne baš? Tako sam i mislio.

Vi ste, znači, pametniji od Nica i družine, čestitam. Nakon pomenute “found footage + parkinson” sekvence, Nic se budi nepokretan u bolnici okružen osobljem u odelu za radijaciju. Glavni od njih, Damon (Fishburne) mu kaže da je u karantinu pošto je imao kontakt sa vanzemaljskim životom. Damon ga drka da radi neke glupe testove i brižljivo beleži rezultate. Haley je u sobi do, malo u komi, a malo ne, a sa Jonahom Nic komunicira preko ventilacije. I šta radite kada se posle Blair Witch tripa probudite u epizodi The X Files sa primesama Cubea, slabi i nemoćni? Nic je rešio da kidne, ali...

Ne smemo osporiti, The Signal je tripozan film. Ali to su prilično linearno posloženi i već viđeni tripovi koji se oslanjaju na standardnu filmsku mehaniku. Tako će Nic u međuvremenu postati Oscar Pistorius sa druge planete (znam da je nekorektno i da je spoiler, ali morao sam), imaćemo trip scenu sa ludom babom (Shaye), a Damon će biti dežurni bau-bau koji govori mirno, ali sakriva mnogo više nego što kaže.

Ako vam je The Signal jedan od prvih ovakvih filmova koji ste pogledali u životu, mazel tov. Uživaćete u njemu. Međutim, ako nije, onda ćete prepoznati elemente Matrixa, The X Files, Dark City ili The Thirteenth Floor razbacane po filmu. The Signal dolazi 15 godina prekasno i pritom je jednodimenzionalan kao kompjuterska igrica nastala po motivima boljih filmova. Čak je i veliko otkrovenje telefonirano negde na trećini filma. Nepotreban film.