4 Minute Mile

2014.

režija: Charles-Olivier Michaud

scenario: Josh Campbell, Jeff Van Wie

uloge: Kelly Blatz, Richard Jenkins, Cam Gigandet, Analeigh Tipton, Kim Basinger, Rhys Coiro

Kada se spomenu sportovi na filmu ili van njega, obično su prva asocijacija sportske igre, sa loptama i rekvizitima. Ima to neke logike, takvi događaji su generalno najposećeniji i zahvalni su za filmsko predstavljanje, ima tu taktike, prostora za tiradu o mentalnoj snazi i dovoljno šarenog folklora koji uz to ide. Za njima su borilački sportovi, valjda zbog jednostavnosti metafore koju svaki bilmez iz kraja može da razume, kao i zbog veoma širokog polja za razne akrobacije, montažne sekvence i filmske trikove. U nekoj malo ozbiljnijoj produkciji, tu su i auto-moto trke, spektakularne same po sebi i filmski veoma zahvalne.

Možda deluje čudno, ali autori se retko sete indivindualnih sportova poput gimnastike ili “kraljice sportova” atletike. Sa atletikom je barem sve jednostavno, treba pretrčati što bliže, skočiti što više ili dalje i baciti što dalje. Za te naizgled jednostavne zadatke je potreban iscrpljujući trening i velika količina mentalne snage. Zašto onda nema više filmova o atletici? Na pamet mi pada Totally Awesome, ali to je zajebancija u kojoj se desetoboj pojavljuje u trash kontekstu. 4 Minute Mile je jedan od retkih filmova koji atletiku tretira ozbiljno. Recimo.

Otkud zadrška? Zato što je u filmu sve, ali apsolutno sve, već milion puta viđen kliše, a umesto atletike može se upotrebiti bilo koji sport, kolektivni, borilački ili izmišljeni. Dakle, naš junak je Drew Jacobs (Blatz), sjebani tinejdžer i talentovani trkač. On živi sa svojom jedva prisutnom samohranom majkom (Basinger) i bratom-kriminalcem (Gigandet) koji ga koristi kao kurira za velikog opasnog dilera (Coiro). Jedina šansa koju Drew ima u životu su brze noge, ali da bi ih iskoristio kako treba, prvo mora da pobedi “problem u glavi” i ojača karakter, kako to već ide. U tome će mu pomoći stari, pripiti i depresivni trener Coleman (Jenkins), i sam nekada rekorder, a sada ruina. Ipak njegov neortodoksni pristup treniranju i podrška koju pruža Drewova simpatija Lisa (Tipton) će pomoći da Drew ostvari svoj sportski cilj, naslovnu milju za manje od označenog vremena.

Dakle, sa jedne strane je sportska drama koja se kreće “stazom slonova”. Reditelj je toga svestan, pa u velikoj meri ukazuje i podvlači opšta mesta iz sportskih drama iz 80-ih i od ranije. To je čak i simpatično, posebno kad asocira na Karate Kid kao komad nostalgije, a celi jedan segment treniranja je upravo to – Coleman daje Drewu gomilu zadataka koji na prvi pogled nemaju ništa sa atletikom. Na polju životne drame, film je jako pešački, jedan od nekoliko hiljada filmova sa sjebanim tinejdžerima iz sjebanih kuća koje neko uvlači u kriminal. Ono što tu malo popravlja utisak je lokalni milje Seatla i Pacifika, lokalne šljakerije i više nego pristojna fotografija koja sve to hvata.

Utisak popravljaju i glumci. Kelly Blatz bez problema nosi film i pokazuje potencijal da uspe makar kao lepuškasti mamac za mlađu žensku publiku. On ima pomoć u uvek dobrom Jenkinsu koji svoje pomalo tipske replike izgovara sa sasvim dovoljno ironije i ličnog pečata. Rhys Coiro je sasvim dovoljno opasan kao negativac, Cam Gigandet ima suviše malo teksta i suviše lak zadatak da bi to usrao, a Analeigh Tipton prolazi kao dobra i predana devojka, dovoljno je empatična iako je njen lik sveden na navijačicu. Kim Basinger je upala u novi “typecast”. Na njoj su primetne godine, pa ne prolazi više kao zavodnica, a zbog odsustva sofistikacije teško da će proći kao dama. Zato se prešaltala na uloge “trash mama” i depresivnih majki – paćenica koje život nije mazio. U tome uspeva i čini se da će to moći dugo da fura.

Reditelj Charles-Olivier Michaud je sa svojim prvim filmom Snow & Ashes (2010) privukao pažnju publike i kritike, ali su sledeća dva filma, plesni Sur le rythme (2011) i Exile (2013) bila razočaranje. Sa 4 Minute Mile, debitantskim ostvarenjem u Americi, pokazuje da je kompetentan reditelj čak i kad ima ovako dosadan i tipski scenario. Možemo se samo nadati da će njegov sledeći film Sodom, egzotični triler najavljen za sledeću godinu, biti inspirativniji. 4 Minute Mile deluje kao materijal za kablovske TV mreže, ništa više od toga, uprkos solidnoj postavi i dobroj glumi.