Rigor Mortis / Geung si

2013.
režija: Juno Mak
scenario: Lai-yin Leung, Philip Yung
uloge: Chin Siu-Ho, Anthony Chan, Fat Chung, Kara Hui, Lo Hoi-Pang, Richard Ng, Hee Ching Paw

Tokom 80-ih i početkom 90-ih u Hong Kongu je snimano puno “hopping vampire” filmova. U pitanju su fantastične horor-komedije koje su inspiraciju vukle više iz folklornih nego iz zapadnjačkih mitova, a njihovi vampiri se mogu opisati kao nešto između Nosferatua i jako ubrzanih zombija. Najpopularniji serijal filmova te vrste zove se Mr. Vampire i ima četiri dela. On je stvorio sijaset svojih klonova, spin-off varijanti, pa čak parodija u pokušaju (nisu uspele jer su Mr. Vampire filmovi sami po sebi bili prilično parodični). “Hopping vampire” fenomen je uglavnom zamro, a van Hong Konga globalno nije ni zaživeo: poznaju ga u principu fanovi honkonške kinematografije.
Rigor Mortis svakako ima veze sa Mr. Vampire serijalom, prolazi kao njegov tonalno različiti “sequel”, ali nije samo to. U pitanju je gladak i stilski upeglan miks čudnih sastojaka, od originalnog serijala i njegove ironizacije na granici parodije (isti glumci u nešto različitijim ulogama) do uticaja japanskih horora o ukletim kućama i zgradama (producent je Takashi Shimizu), uz primese socijalnog komentara i pretresanja stanja honkonške kinematografije.
Sredovečni propali glumac Chin Siu-Ho (igra nimalo laskavo samog sebe) dolazi u derutnu zgradu u nameri da izvrši samoubistvo. Brak mu je propao, sa sinom se ne viđa, a od stare slave ima još samo fotografije i kostime sa seta. Ako vam ovo liči na JCVD, niste daleko od istine, ali poveznice su veoma diskretne. Ta stara zgrada je nastanjena veoma čudnim i radoznalim ljudima koji glumca bukvalno skinu sa konopca i nekako vrate u život. Tu je ostareli lovac na vampire (Chan), sada kuvar – specijalista za glutensku rižu (istu onu koja je služila kao sredstvo zaštite od vampira), lokalni vlasnik dućana sa crnomagijskim pomagalima (Chung), udovica (Hui) sa albino sinom, stari čuvar (Lo) i stara gospođa (Paw) koja želi da oživi mrtvog muža (Ng).
U poređenju sa ekipom u ovoj zgradi, ekipa iz The Million Dollar Hotel izgleda veoma “straight”, ali njihovo čudaštvo je najmanji problem. Zgrada je ukleta, a posebno jedan od njenih stanova, baš onaj u kojem Chan živi. Tu se desila strašna tragedija, zbog ludila jednog čoveka nastradale su bliznakinje čiji duhovi još uvek ne mogu da nađu mir. Dodajmo tome i jednog pravog pravcatog vampira i žurka može da počne.
Istina, Rigor Mortis je neujednačen film koji ne zna šta bi bio (“creature feature”, priča o ukletoj kući ili od početka do kraja “freak fest”), ali je jedan od onih filmova koji se napeto prate čak kada ne pokazuju ni zrno smisla. Fanovi serijala Mr. Vampire će verovatno uočiti više poveznica nego ja, moje znanje o tom fenomenu je više “wikipedijsko”, ali korištenje glumaca u filmu koji prikazuje, prema sopstvenom tekstu, “život čudniji od svakog filma” je znakovito. Osnovna linija radnje se možda presporo pomalja, pod-zapleti su možda suviše brojni i zahtevni, ali pružaju priliku za uživanje. Tu posebno treba istaći melanholičnu notu koju pogađa apsolutno sjajna Hee Ching Paw, čija kompletna uloga setne i blago dementne starice izgleda kao da je pokupljena iz nekog filma Wong Kar-Waija.
I ostali glumci, veterani Mr. Vampire serijala su upotrebljeni sa merom i stilom, Anthony Chan je apsolutno briljantan kao ostareli lovac kojeg jednostavno više nije briga, a Fat Chung kao šarlatan željan da makar jednom napravi nešto veliko. Chin Siu-Ho ima nimalo laskav zadatak da odigra propalu verziju samog sebe i to mu uspeva. Čini se da debitant u domenu režije Juno Mak (inače lokalno poznat pop pevač i glumac u nekoliko filmova) ima dosta talenta makar za rad sa glumcima, što je retko slučaj među rediteljima – amaterima.
Naravno, kako minutaža odmiče, “trope” likovi će se složiti u “trope” priču i, osim obrata na kraju, tu ima vrlo malo misterije. Stil i efekti će nam pomoći da ta opšta mesta nekako progutamo. Pa ipak treba odati priznanje da je Rigor Mortis jedan jako čudan nastavak (ako je uopšte nastavak) i da je svakako više angažirajući i uznemirujući od lagane zabave iz 80-ih na koju se naslanja. Treba to znati ceniti.