Belle

2013.

režija: Amma Asante

scenario: Misan Sagay

uloge: Gugu Mbatha-Raw, Sam Reid, Sarah Gadon, Emily Watson, Tom Wilkinson, Matthew Goode, Miranda Richardson, Tom Felton, James Norton

Engleska, XVIII vek. Neki civilizacijski standardi su uspostavljeni, recimo parlamentarizam i nezavisnost sudstva, a neki drugi nisu još ni na vidiku, kao recimo sloboda i pravda za sve. U praksi bi to značilo da su ti nezavisni sudovi robove u transportu tretirali kao neku vrstu žive robe, recimo kao stoku koju je bilo moguće osigurati kod osiguravajućih kuća ili baciti s palube u more ako bi ugrožavala zdravlje i sigurnost posade na brodu. Jedan deo filma Belle bavi se slučajem koji je prekinuo tu sramnu praksu i stajao na putu ukidanja ropstva u Britaniji.

Druga linija radnje je melodramatizacija života stvarne osobe, mulatkinje Dido Elizabeth Belle Lindsay (Mbatha-Raw), vanbračne kćeri aristokrate i admirala Lindsaya (Goode). On je nju uzeo nakon majčine smrti i ostavio je kod rođaka, uticajnih aristokrata, lorda i lady Mansfield (Wilkinson, Watson) gde je rasla sa nekim privilegijama svoje klase, ali i sa obespravljenošću svoje rase. Pravila je društvo svojoj svetloputoj rođaci Elizabeth (Gordon) i obe su izrasle u lepotice. Tu nastaje i jedna začkoljica: Dido Belle će naslediti novac i imanje pošto zbog svog porekla nema puno šansi za udaju u svoju ili višu klasu, dok će za Elizabeth familija potražiti bogatog muža. U tu jednačinu ulaze braća Ashford, dobrodušni Oliver (Norton) i rasista James (Felton) i njihova prepredena majka (Richardson). Oliver se zagleda u oštroumnu Belle, dok James misli da će se pomoću ženidbe sa Elizabeth domoći novca Mansfieldovih. U međuvremenu se Belle zagleda u advokatskog pripravnika, sina lokalnog vikara Johna Danviera (Reid), koji se upravo spori sa lordom Mansfieldom, sudijom vrhovnog suda oko slučaja ubijanja robova na brodu.

Dakle, sa jedne strane imamo bajkovitu kostimiranu melodramu o ženidbi, udadbi i ljubavi sa lepim kostimima i još lepšom scenografijom na tragu Jane Austen i sestara Bronte, a sa druge socijalno angažovanu melodramu o ropstvu na tragu 12 Years a Slave i Lincolna. Scena i kostimi su odlični, Englezi tome posvećuju dužnu pažnju. Scenario i režija klišeizorani taman toliko da bi ovakav film mogao da zaigra na CTV kanalima u neko nedeljno popodne.

Glumci su dovoljno kompetentni za svoje uloge. To posebno važi za stariju gardu, Mirandu Richardson, Toma Wilkinsona i Emily Watson. Tom Felton već postaje omiljeni zlikovac zahvaljujući svojoj ulozi u Harry Potter serijalu. Sam Ried je korektan, ali ne i impresivan u ulozi Danviera, a slično važi i za Saru Gadon u ulozi Elizabeth. Problematična je jedino Gugu Mbatha-Raw u naslovnoj ulozi, vidi se da je zgodna ženska, ali ne baš sposobna glumica. Njena interpretacija Belle nije ni toliko loša koliko je prazna i anemična.

Na stranu istorijske činjenice o Dido Belle (ona sigurno nije bila prva u redu da nasledi novac i imanje svog oca i Mansfieldovih, ako je išta i dobila), ovo je još jedna zaslađena i dosadnjikava filmska priča o ozbiljnoj temi. Belle je nešto kao ženski film o ropstvu i verovatno bi se svideo vašoj majci, ali ne i vama. Slobodno preskočite.