2014.
režija:
Kim Seong Hoon
scenario:
Kim Seong Hoon, Lee Hae Jun
uloge:
Lee Seon Gyun, Cho Jin Woong, Jeong Man Shik, Sin Yeong Geun
Originalni,
korejski naslov bi se preveo kao “Take It to The End”, što
možda zvuči pomalo generički i ustaljeno, ali bolje opisuje smisao
filma, ili barem njegov zadatak – da se napeti triler istera do
kraja u furioznom tempu u kojem počinje. Engleski prevod A Hard
Day zapravo nije 100% tačan, naime sigurno se ne radi o jednom
danu i ostaje nepoznato koliko muke našeg junaka traju i pre nego
što počne film.
On
je detektiv Go (Lee) i u životu mu ne ide baš najbolje. Relativno
sveže je razveden, zbuksan sa kćerkom u sestrinom stanu, majka mu
je nedavno umrla i ima obavezu da je sahrani i ožali, a ni na poslu
mu ne cvetaju ruže – njegovo odeljenje je pod opsežnom istragom
unutrašnje kontrole zbog drpanja dokaznog novca i reketiranja malih
biznisa. Umoran i pripit, na putu za kapelu gde stoji telo njegove
majke, Go automobilom zgazi čoveka koji se niotkuda pojavio na
cesti. Uspe da se pobrine za telo (neću otkrivati kako, urnebesno
je) i da se izvuče iz kontrolnog punkta saobraćajne policije, ali
njegove nevolje tu tek počinju.
Naime,
odmah sledećeg dana njegovo odeljenje dobije zadatak da uhapsi tipa
kojeg je Go zgazio, inače kriminalca sa podužim dosijeom. Pored
toga što Go mora da razvlači potragu u smeru ćorsokaka, neko
stalno dojavljuje inkriminirajuće indicije o kriminalčevom
nestanku. Neko je pažljivo gledao celi Goov postupak oko
zataškavanja nesreće i taj neko je očito vešt i spretan. Što i
ne čudi jer je u pitanju jedan od alfa-mužjaka policije, detektiv
Park (Cho). Igrarije između dva muškarca i dva policajca počinju...
Kod
ovakvih napetih trilera cilj je održati atmsferu i tempo od početka
do kraja. Kim Seong Hoon to uspeva veštom režijom i sjajnim
osećajem za ritam. Imaćemo poneki predah, polako će se uvoditi u
priču i drugi likovi i drugi aspekti, ali ćemo imati i napete
jurnjave i krvave i inventivne tuče i nekoliko dosta neočekivanih
obrata. Atmosfera će ostati mračna, gusta, paranoidna toliko da su
povremeni skokovi u crni humor relaksirajući.
Još
jedna stvar koju Kim Seong Hoon i njegov scenarista Lee Hae Jun rade
kako treba je karakterizacija likova. A Hard Day zbog toga ima
težinu, ali nijednog trenutka ne klizi u popovanje ili u neki
navijački tretman sukoba dvojice policajaca. Ovo nije sukob dobrog i
lošeg policajca, nego sukob lošeg i još goreg. Ispod toga se da
nazreti kakvu reputaciju uživaju korejski policajci i to možda nije
daleko od istine, a možda je samo dobar i dobro upotrebljen
žanrovski standard. Nije nama toliko stalo da Go, kao manje zla
varijanta, preživi koliko nas zanima da vidimo da li će preživeti.
U tome se krije čar trilera A Hard Day.
Glumci
su odabrani i vođeni kako treba. Lee Seon Gyun deluje dovoljno
zajebano (iako se u početku čini da preglumljuje), ali je Cho Jin
Woong apsolutno briljantan kao Park. Pomaže mu i to što je Park
jedan od upečatljivijih i zajebanijih negativaca u poslednje vreme.
Epizodisti su isto na visini zadatka, mada su njihovi likovi samo
grube skice i stereotipi poput uplašene familije, zelenih ili
previše iskusnih i ciničnih pandura i šefova u problemima sa
upravom i birokratijom.
A
Hard Day nastavlja tradiciju korejskog trilera, i iako ne donosi
nikakve inovacije, dovoljno je gledljiv, zabavan i komunikativan film
koji neće biti problematičan globalnoj publici. U matičnoj zemlji
je pokupio nominacije za domaće filmske nagrade, po svetu je još
uvek na festivalskoj turneji i odziv publike i kritike je dobar. Ovo
je jedan simpatičan i zabavan film.
No comments:
Post a Comment