2014.
scenario
i režija: Jemaine Clement, Taika Waititi
uloge:
Jermaine Clement, Taika Waititi, Jonathan Brugh, Cori
Gonzalez-Macuer, Stuart Rutherford, Ben Fransham, Rhys Darby
Kako
smo u poslednje vreme imali i najezdu vampira i najezdu zombija, ne
ostaje nam ništa drugo nego da se sprdamo sa tim natprirodnim
bićima. A ima li boljeg načina za sprdnju od lažnog dokumentarca
koji izgleda kao materijal za nekakav reality show? Pustimo sad
zombije, oni su ovde epizodnog karaktera, fokusirajmo se na vampire.
Njih
je četvorica i žive u istoj kući u predgrađu Wellingtona.
Različitih su starosti, manira i interesovanja, svaki od njih nosi
obeležje svoje epohe i svog stila. Glavni narator je Viago
(Waititi), rano-romantičarski kicoš koji više od svega voli red.
Njemu na živce ide nešto mlađi, divlji i anarhični Deacon (Brugh)
koji već pet godina nije oprao krvavo posuđe. Pored njih dvojice,
tu je i Vladislav (Clement), srednjevekovni vampir sa perverznim
srednjevekovnim manirima koji se povlači u sobu za mučenje kada je
depresivan. Najstariji od njih, Petyr (Fransham) je nekoliko hiljada
godina star, monstruoznog izgleda, spava u kripti i pravi nered.
Jasno
se vide veze između vampriskih likova u filmu i vampira u popularnoj
kulturi, dvojica mlađih kao da su izleteli iz knjige Anne Rice,
Vladislav je očito Dracula, a Petyr je Nosferatu. Može
li toliko različitih koncepata vampirizma opstati pod istim krovom u
dnevnim rutinama, izlascima, hranjenjima, kućnim poslovima. Stvar
postaje još kompleksnija kad im se priključi Nick
(Gonzalez-Macuer), tek ujedeni vampir koji još nije ni letenje
savladao i koji se jako fura na Twilight.
Ne
staje sve na vampirima i na pop-kulturnim šalama na njihov račun,
mada je to osnova filma. Saznaćemo koliko nereda bude kada vampir
slučajno “ubode” arteriju i kako se obući kada se ne možeš
videti u ogledalu. Biće tu i ljudi u različitim funkcijama.
Saznaćemo zašto su device cenjene (“Gledajte na to kao na
sendvič. Ne želite da je neko jebao vaše meso”, kaže
Vladislav.) Neki su sluge kojima je obećan vampirski ugriz i večni
život ako naprave sve kako treba. Tu je i Stu (Rutherford), Nickov
drugar iz “smrtnog” života koji vampire uči novim tehnologijama
koje su oni zanemarili (kompjuteri i mobilni telefoni, skype i
youtube na kome se može videti izlazak sunca). Biće tu i mrskih
lovaca na vampire. Biće i vukodlaka koji se drže kao neki nenasilni
hipsteri, čak izbegavaju psovanje, ali za prefinjene vampire
svejedno imaju reputaciju džukela koje zapišavaju šta stignu i
smrde, jebiga.
What
We Do in the Shadows je sjajna zabava dok se drži reality forma
i izgleda kao ne baš tesno povezan niz skečeva. Problem nastaje
kada film umesto stanjem (koje je samo po sebi komično i zlatni je
rudnik referenci kako na vampirski “lore”, tako i na pop-kulturu
uopšte, ali i na ljudske, životne dileme o prolaznosti vremena,
starenju, patrijarhatu i čemu sve ne) počinje da se radnjom koja
je, nažalost, generička. Sve kulminira na godišnjem balu vampira,
veštica, demona i zombija, što je već dosta puta viđen štos.
Razlog
za prijatnost i zabavnost ovog ostvarenja koje izgleda kao naručeno
za televiziju je humor niskog intenziteta, onaj koji drži facu
zakucanu u osmeh, ali ne razvaljuje u glasno smejanje. Fore izleću
dovoljno brzo da smo nasmejani. Ali nije to samo sprdnja, ima tu i
atmosfere neke napetosti, neke otuđenosti, drugosti. Autori koji
stoje iza filma, i to sa trojnim funkcijama (scenaristi, reditelji,
glumci) su poznati novozelandski komičari. Clement je jedna polovina
dvojca odgovornog za muzičko-televizijsku komediju Flight of the
Conchords. Poveznica sa legendarnom serijom je i Rhys Darby
(nesposobni menadžer u Conchordsima) u ulozi alfa-vukodlaka.
Waititi je više filmski nego televizijski autor (mada je upoznat i
sa tim medijem) i iza sebe ima dve zapažene tople ljudske komedije
Eagle vs. Shark i Boy.
Ključno
pitanje za percepciju ovog filma je: koliko volite ili trpite reality
format? Ako vam je Trailer Park Boys bila gledljiva serija,
onda će vam se ovo verovatno svideti. Ako još i volite vampirske
zezalice, reference i promene konteksta, onda je ovo prava zabava za
vas. Ja sam generalno ljubitelj takvih stvari, pa mi je What We Do
in the Shadows slika i prilika osvežavajuće, zabavne
horor-komedije.
No comments:
Post a Comment