This Is Where I Leave You

2014.

režija: Shawn Levy

scenario: Jonathan Tropper (prema svom romanu)

uloge: Jason Bateman, Tina Fay, Jane Fonda, Adam Driver, Corey Stoll, Rose Byrne, Kathryn Hahn, Connie Britton, Timothy Olyphant, Dax Shepard, Debra Monk, Abigail Spencer, Aaron Lazar, Ben Schwartz

Situacija je ovakva: otac velike familije je upravo preminuo i njegova navodna želja je, iako nije bio preterano religiozan, da njegovi najbliži ispoštuju šivu (sedmodnevno zajedničko žaljenje), koja deluje kao malko ekstreman jevrejski obred. To nas dovodi do situacije u kojoj se pod istim krovom cela familija koja se ionako ne trpi baš najbolje, plus supružnici, plus komšije, plus rabin zvani Boner (Schwartz). Znači, ovde imamo familijarnu dimenziju dodanu na The Big Chill postavku i sve varijante površnog i površno napisanog humora, od slapsticka do sitcoma, nakačenog na August: Osage County zamisao.

Kao protagonista figurira Judd Altman (Bateman), čije je samo ime spoiler koje nam govori šta nas čeka: malo uvredljivog humora i malo larpurlartizma. Judd ima najgoru nedelju u životu: upravo je uhvatio ženu (Spencer) kako se se trpa sa njegovim šefom (Shepard), inače popriličnom svinjom i džukelom od čoveka, i u tom trenutku sve na šta je mogao da računa (brak, stan, posao) se srušilo. Još kad mu je i stari umro, pa mora da izbleji sa svojima i pritom spava u podrumu, njegova perspektiva ne deluje nimalo dobro. Jedna od retkih pozitivnih stvari je što je sreo bivšu devojku (Byrne) koja će mu možda pomoći da ostavi sve iza sebe...

 

U centru familije je besramna majka (Fonda) koja paradira svoje silikonske sise i svima drobi o seksualnim navikama svog pokojnog muža, i koja se proslavila iznoseći prljav veš svoje dece u ranoj dobi kroz bestseller knjigu o roditeljstvu. Ostatak disfunkcionalne familije čine redom:

* Odgovorna sestra Wendy (Fay) sa mužem-yuppijem (Lazar) i dvoje dece od kojih se starije uči da kenja na nokšir, što će uzrokovati transfer neprijatnosti kod većine gledalaca. Usled zanemarivanja od strane muža, ona ima “crush” na komšiju (Olyphant), svoju bivšu ljubav, sada praktično invalida zbog oštećenja mozga usled nesreće.

* Stariji, uštogljeni i frustrirani, brat Paul (Stoll) koji je ostao u gradu i sa ocem radio u radnji. Izvor njegove frustracije je što sa ženom Annie (Hahn), inače Juddovom bivšom, ne može dobiti dete, još uvek.

* Mlađi, neodgovorni brat Phil (Driver) koji se pojavljuje tako što kasni na sahranu, nabija muziku iz auta i sa sobom vodi atraktivnu, malko stariju verenicu (Britton). Njegova namena je da zeza sve od reda na najnezreliji mogući način.

Znamo šta nam sledi – red komedije, red drame, red elementarnog razvoja likova, red glupavih, milion puta ispričanih viceva. Glupave viceve shvatite kao upozorenje, film pokušava da uvede bar pet “running joke” fazona koji se ponavljaju do toga da postaju neprijatni. Razvoj likova shvatite veoma uslovno, previše ih je da bi mogli da se razviju, pa ostaju manje ili više standardne skice. Čak ni glumačka postava sastavljena od uspešnih filmskih i televizijskih komičara ne uspeva da podigne naš nivo pažnje. Niko od njih ne uspeva da zablista, jer u gužvi nema skoro nikakvih šansi za takav poduhvat, a na volju realno imaju po scenu ili dve, dok u ostatku statiraju.

 

Kada bi scenarista Tropper i reditelj Levy dali malo više slobode glumcima da sami tumače i razvijaju svoje likove, gde ni malo više improvizacije ne bi bilo na odmet, film bi svakako bio bolji. Ne može se reći da se glumci ne trude, ali im je okvir previše tesan. Disfunkcionalna familija pod jednim krovom je možda standardni poligon za komediju, ali ovde ima previše ljudi sa previše providnim disfunkcijama da bi to bilo zabavno. Izuzetak je donekle Jason Bateman koji je dobio za nijansu više prostora od svojih kolega, a i lik mu leži na onaj tipičan “najpametniji dasa u prostoriji” način, tako da film postaje zanimljiviji kada se drži svog protagoniste.

Reditelj Shawn Levy je primer hiperaktivca ili štancera, kako se uzme. Aktivan je na filmu i na televiziji, kao producent i kao reditelj. Stoji iza franšize Night at The Museum koja je upravo doživela treći nastavak. Producira serije i filmove. Izbacuje filmove po tempu od najmanje jednog godišnje. Postavlja se pitanje koliko projekat može biti kvalitetno urađen ako mu se posveti tako malo vremena i ako je u konfliktu sa ostalim projektima. Jasno je da Levijevi filmovi nemaju neku naročitu oštricu, tu i tamo će se pojaviti pristojna old-school komedija kao što je prošlogodišnji The Internship zasnovana na iskrenoj opservaciji, ali puno će tu biti stvari koje se zasnivaju na instant-postupcima, forama izvađenim iz naftalina i podgrejanim stereotipima.

This Is Where I Leave You je primer toga. To ne znači da se nekoliko puta nećete nasmejati, ali nije to to. Sa boljom razradom, više pažnje, možda i posvećenijim rediteljem, ili makar nekim ko se ne plaši da glumcima da više slobode, ovo bi bio odličan film. Voleo bih da je tako nešto radio neko iskreno duhovit, sa iskrenim zapažanjem i ko zapravo ima šta da kaže. Woody Allen mi pada na pamet. Ovom filmu nedostaje neko takav.