Honeymoon

2014.

režija: Leigh Janiak

scenario: Leigh Janiak, Phil Graziadei

uloge: Rose Leslie, Harry Treadaway

Ima li horor kao žanr budućnost ili će biti udavljen u štancanju jednih te istih dosadnih formula, bilo da se radi o “found footage” bolesti ili o standardnim monstrumima, utvarama, psihopatama? Koliko su horori zanimljivi? Koliko su održivi? Koliko su zapravo strašni? Honeymoon je primer jednog dovoljno svežeg horora koji se donekle drži formula, ali to dovoljno fleksibilno tako da se sa njim možemo povezati. I da, zbog svoje suptilnosti je prilično strašan, strašniji od većine “in your face” festivala brutalnosti.

Dakle, imamo mladi i lepi par. Bea (Leslie) je vesela i živahna devojka koja je dobar deo svoje mladosti provela u prirodi, a Paul (Treadaway) je pristojni i simpatični gradski dečko koji voli da misli da voli prirodu. Njih dvoje su sveže venčani po modernim, hipsterskim obredima, i uputili su se na medeni mesec u njenu vikendicu u Kanadi u kojoj je letovala kao klinka. Tu je šuma, idealna za duge šetnje, te jezero, malo hladno za kupanje, ali dušu dalo za pecanje. Leto još nije počelo, pa nema turista i oni će imati svoj mir da započnu svoj zajednički život. Šta, uostalom, može poći po zlu za dvoje pristojnih i simpatičnih mladih ljudi?

Očito, mnogo toga, jer u suprotnom ne bismo dobili film, a filmsko iskustvo nas uči da je divljina sve samo ne pitoma, a da je vikendica u divljini najčešće smrtonosna zamka. Ni to što nestaje struje nije dobar znak. Kao ni to da se jedino dvoje drugih ljudi na jezeru, još jedan relativno svež par koji drži restorančić, ponašaju prilično čudno, na stranu što je frajer bio Beina simpatija u mladosti. Bea će tokom jedne noći mesečariti, Paul će je naći golu usred šume i taj događaj će promeniti sve. Da se ne radi samo o tajnom noćnom susretu sa ljubavnikom potvrđuje i to da Bea ima problema sa memorijom i bioritmom, da ima čudne ujede na nogama i da se, uopšte govoreći, ne ponaša onako kako je Paul od nje navikao.

Duo-drama koja se nastavlja uglavnom je centrirana na odnos između likova. Koliko se oni uopšte poznaju? Koliko mogu verovati jedno drugom? Koliko je od toga deo Beine nesigurnosti u nov i neizvestan bračni život, koliko je od toga Paulova ljubomora, a koliko nešto treće? Nije li najšokantnije kada upoznamo svog partnera u pravom svetlu koje je od nas pomno skrivao? Uostalom, imamo relativno svež primer Gone Girl koji je radikalno preispitao žanrovske konvencije po kojima je muškarac uvek agresor, a žena uvek žrtva.

Honeymoon nastavlja to isto. Radnja je u ovom filmu manje bitna od psihološke komponente, pitanja poverenja i izolacije. Možemo reći da radnja čak i pati od izvesnih sitnih nelogičnosti, što nije veliki problem. Drugo pitanje je njena generalna predvidljivost, koja sama po sebi nije loša, ali nažalost, nije ni naročito nova. Jednom kada su karte na stolu, ostaje samo pitanje šta se iza svega krije, duhovi, vampiri, zombiji, vanzemaljci ili iznenadno ludilo mozga. Problem sa Honeymoonom je što je mogao da bude malo bolji samo da je karte sakrio malo bolje i malo duže. Recimo, da je Paulov lik razrađeniji i da sumnjamo u njegovo mentalno zdravlje kao što sumnjamo u Beino.

Ni ovako Honeymoon nije nimalo loš film. Najveći teret je na glumcima, uglavnom poznatim sa televizije. Harry Treadaway ima nešto lakši zadatak kao Paul, ali je svejedno vrlo uverljiv. Rose Leslie je najveći heroj ovog projekta, njena uloga je i fizički i psihološki zahtevna, ne samo u smislu promene, već i zbog toga što u “novoj” Bei moramo stalno videti makar komadić one “stare” i zbog toga je Honeymoon uspešan (strašan i jeziv) horor film.

Još veći je uspeh što je Honeymoon debitantsko ostvarenje Leigh Janiak, bivše sekretarice / asistentkinje produkcije, dakle osobe verovatno bez akademskog obrazovanja po pitanju pisanja i režije. Autorica se vrlo lepo poigrava sa opštim mestima i “tropama” žanra i citira druge filmove. Njenog rada se ne bi postideli ni obrazovaniji ni iskusniji reditelji.

Honeymoon je iznenađujuće dobar film i dokaz da postoji nada za horor, makar u indie produkciji. Preporuka ljubiteljima žanra, ali ne samo njima.