2014.
režija:
Leigh Janiak
scenario:
Leigh Janiak, Phil Graziadei
uloge:
Rose Leslie, Harry Treadaway
Ima
li horor kao žanr budućnost ili će biti udavljen u štancanju
jednih te istih dosadnih formula, bilo da se radi o “found footage”
bolesti ili o standardnim monstrumima, utvarama, psihopatama? Koliko
su horori zanimljivi? Koliko su održivi? Koliko su zapravo strašni?
Honeymoon je primer jednog dovoljno svežeg horora koji se
donekle drži formula, ali to dovoljno fleksibilno tako da se sa njim
možemo povezati. I da, zbog svoje suptilnosti je prilično strašan,
strašniji od većine “in your face” festivala brutalnosti.
Dakle,
imamo mladi i lepi par. Bea (Leslie) je vesela i živahna devojka
koja je dobar deo svoje mladosti provela u prirodi, a Paul
(Treadaway) je pristojni i simpatični gradski dečko koji voli da
misli da voli prirodu. Njih dvoje su sveže venčani po modernim,
hipsterskim obredima, i uputili su se na medeni mesec u njenu vikendicu
u Kanadi u kojoj je letovala kao klinka. Tu je šuma, idealna za duge
šetnje, te jezero, malo hladno za kupanje, ali dušu dalo za
pecanje. Leto još nije počelo, pa nema turista i oni će imati svoj
mir da započnu svoj zajednički život. Šta, uostalom, može poći
po zlu za dvoje pristojnih i simpatičnih mladih ljudi?
Očito,
mnogo toga, jer u suprotnom ne bismo dobili film, a filmsko iskustvo
nas uči da je divljina sve samo ne pitoma, a da je vikendica u
divljini najčešće smrtonosna zamka. Ni to što nestaje struje nije
dobar znak. Kao ni to da se jedino dvoje drugih ljudi na jezeru, još
jedan relativno svež par koji drži restorančić, ponašaju
prilično čudno, na stranu što je frajer bio Beina simpatija u
mladosti. Bea će tokom jedne noći mesečariti, Paul će je naći
golu usred šume i taj događaj će promeniti sve. Da se ne radi samo
o tajnom noćnom susretu sa ljubavnikom potvrđuje i to da Bea ima
problema sa memorijom i bioritmom, da ima čudne ujede na nogama i da
se, uopšte govoreći, ne ponaša onako kako je Paul od nje navikao.
Duo-drama
koja se nastavlja uglavnom je centrirana na odnos između likova.
Koliko se oni uopšte poznaju? Koliko mogu verovati jedno drugom?
Koliko je od toga deo Beine nesigurnosti u nov i neizvestan bračni
život, koliko je od toga Paulova ljubomora, a koliko nešto treće?
Nije li najšokantnije kada upoznamo svog partnera u pravom svetlu
koje je od nas pomno skrivao? Uostalom, imamo relativno svež primer
Gone Girl koji je radikalno preispitao žanrovske konvencije
po kojima je muškarac uvek agresor, a žena uvek žrtva.
Honeymoon
nastavlja to isto. Radnja je u ovom filmu manje bitna od psihološke
komponente, pitanja poverenja i izolacije. Možemo reći da radnja
čak i pati od izvesnih sitnih nelogičnosti, što nije veliki
problem. Drugo pitanje je njena generalna predvidljivost, koja sama
po sebi nije loša, ali nažalost, nije ni naročito nova. Jednom
kada su karte na stolu, ostaje samo pitanje šta se iza svega krije,
duhovi, vampiri, zombiji, vanzemaljci ili iznenadno ludilo mozga.
Problem sa Honeymoonom je što je mogao da bude malo bolji
samo da je karte sakrio malo bolje i malo duže. Recimo, da je Paulov
lik razrađeniji i da sumnjamo u njegovo mentalno zdravlje kao što
sumnjamo u Beino.
Ni
ovako Honeymoon nije nimalo loš film. Najveći teret je na
glumcima, uglavnom poznatim sa televizije. Harry Treadaway ima nešto
lakši zadatak kao Paul, ali je svejedno vrlo uverljiv. Rose Leslie
je najveći heroj ovog projekta, njena uloga je i fizički i
psihološki zahtevna, ne samo u smislu promene, već i zbog toga što
u “novoj” Bei moramo stalno videti makar komadić one “stare”
i zbog toga je Honeymoon uspešan (strašan i jeziv) horor
film.
Još
veći je uspeh što je Honeymoon debitantsko ostvarenje Leigh
Janiak, bivše sekretarice / asistentkinje produkcije, dakle osobe
verovatno bez akademskog obrazovanja po pitanju pisanja i režije.
Autorica se vrlo lepo poigrava sa opštim mestima i “tropama”
žanra i citira druge filmove. Njenog rada se ne bi postideli ni
obrazovaniji ni iskusniji reditelji.
Honeymoon
je iznenađujuće dobar film i dokaz da postoji nada za horor, makar
u indie produkciji. Preporuka ljubiteljima žanra, ali ne samo njima.
No comments:
Post a Comment