2014.
scenario
i režija: Ned Benson
uloge:
Jessica Chastain, James McAvoy, Viola Davis, Bill Hader, Nina
Arianda, William Hurt, Isabelle Huppert, Ciaran Hinds, Jess Weixler
Nedu
Bensonu, debitantu u svetu dugometražnog film, diplomcu sa nekoliko
kratkih filmova iza sebe, mora se priznati hrabrost i sposobnost da
izvede jedan kompleksan i zahtevan projekat. The Disappearance of
Eleanor Rigby je originalno film zamišljen u dva toma koji se
bavi raspadom jedne veze iz muške i ženske perspektive. Benson je
pritom privukao neka značajna imena: Jessica Chastain je glumica
koja je dokazala da se s njom mora ozbiljno računati, James McAvoy
je glumac u usponu, Viola Davis je u poslednjih nekoliko godina
postala veoma zvučno ime, povratak Williama Hurta na ekrane je
osveženje, a Isabelle Huppert važi za jednu od najboljih svetskih
glumica trenutno.
Dva
završena filma sa istim likovima nazvani prigodno Him i Her
su imali premijeru u Torontu prošle godine, pobrali oduševljene
kritike i privukli pažnju famozne braće Weinstein, što se pokazalo
kao mač sa dve oštrice. Sa jedne strane, ime Weinsteinovih se
vezuje za ozbiljne nagrade i kampanje, kao i za širu distribuciju,
ali Weinsteinovi znaju biti zahtevni pregovarači koji neretko
naknadno skraćuju i premontiravaju filmove kako bi izvukli najbolji
finansijski rezultat, često na štetu interne logike i kontinuiteta
filma. Benson je dobio zadatak da od dva filma napravi jedan, pod
nazivom Them, za širu distribuciju, inače premijerno
prikazan ove godine u Cannesu, a da će dva originalna dela nakon
toga doći do probrane arthouse publike.
Rezultat
svega toga je da se skraćena, premontirana verzija već pojavila na
kućnim formatima, dok druge sve nisu, a kada će – ne znamo. Tako
da, pošto nisam bio u Torontu 2013, kao ni u probranim američkim
arthouse dvoranama ove jeseni, ostajem uskraćen za punu verziju
filma do daljnjeg, pa će ova kritika možda biti manjkava. Naprosto,
znam da postoji nešto više od onoga što sam video, ali mogu samo
da nagađam šta je to. Ali poprilično sam siguran da se svašta
izgubilo u kraćenju, posebno one suptilne razlike između likova od
filma do filma koje je Jessica Chastain potencirala u intervjuima.
Them
je, rekao bih, konvencionalna ljubavna priča koja koketira sa
melodramom i tragedijom, kao i sa nekakvom životnom dramom. Eleanor
(Chastain) i Connor (McAvoy) upoznajemo kao par na sastanku, jedan od
onih parova koji ima običaj da iz fazona pobegne iz restorana i ne
plati račun. Nakon te simpatične i vesele scene, odlazimo nekoliko
godina u budućnost, gde će Eleanor skočiti s mosta i –
preživeti, ali se nakon izlaska iz bolnice neće javiti sada već
mužu Connoru, nego će se preseliti kod svojih oca profesora (Hurt)
i majke depresivne bivše umetnice (Huppert). Jedina veza između
Eleanor i čuvene najtužnije pesme The Beatles po kojoj je dobila
ime je zgodna činjenica da su roditelji bili fanovi i da otac nosi
pravo prezime. Nestanak iz naslova koji će vas možda odvesti na
krivu stranu misterije i trilera zapravo nije nestanak, koliko potez
krhke, ali ipak razmažene mlade bogatašice. U centru svega stoji
tragedija (koju ne bih otkrivao), a Eleanor nije sposobna da se s
njom nosi, tako da je ovaj film zapravo pre svega film o žalovanju i
žalosti.
Dok
Eleanor nastavlja da se traži u životu i vraća se na magistarske
ili doktorske studije kod cinične očeve koleginice (Davis) koja će
joj u neku ruku promeniti život, Connor ima istu tragediju na svojim
plećima, ali i dva realna problema. Prvi je taj što njegov bar /
restoran nikako da dođe do faze isplativosti, pa zbog toga mora da
sluša svog oca (Hinds), a drugi je da je Eleanor jednog dana samo
išetala iz stana i nestala, a da on nema pojma gde je otišla.
Film
će ići napred i nazad, njih dvoje će se sretati, pratiti i
razilaziti, svađati i miriti, tajna će se otkriti, ali to neće
biti ono hollywoodsko otkriće koje će objasniti ceo film, a i druge
stvari će isplivati na površinu na način da će možda ponuditi
neke odgovore, ali zato otvoriti još pitanja i tema za razmišljanje.
Čini se, ipak, da je Benson hteo da napravi pristojan ljubavni film
u dva sata, on bi to i napravio odmah, a ne bi ga slagao iz dva
filma. Ono što se ovde nepobitno gubi je razlika u perspektivama
dvoje likova, film jedva da funkcioniše kao celina i dosta varira od
scene do scene. Neke od njih se čine kao da su klišei koji su tu
samo radi popunjavanja minutaže. Naravno, neke druge su odlične,
zasnovane na sjajnim glumačkim ostvarenjima i intrigantnoj kameri
koja podvlači opštu liričnost filma.
Kada
smo kod glumaca, svi do jednog su perfektni u svojim ulogama i čini
se pod potpunom rediteljskom kontrolom. Jessica Chastain je apsolutno
savršena u svojoj ulozi, a to je uloga koju svaka dobra glumica
sanja. Ona mora pokazati versatilnost i gomilu različitih emocija i
u tome uspeva. James McAvoy je vrlo dobar kao njen partner i ovde
uspeva da ostvari jednu prizemljenu, utemeljenu i realističnu ulogu.
Ostatak glumačkog ansambla je više nego profesionalno dobar,
verzirani epizodisti briljiraju u svakoj od tih svojih nekoliko
scena.
Them
nije loš film, ali jasno je kao dan da mu nešto fali da bi bio za
apsolutnu preporuku. Ovo je “samo” solidan, na momente dobar
ljubavni film i moram priznati da mi je žao što sam ga odgledao pre
Him i Her. I dalje ne znam kada že The
Disappearance of Eleanor Rigby biti dostupan u integralnoj
verziji sa dva toma, i mogu samo željno čekati. Retko imamo priliku
da vidimo tako ambiciozno debitantsko ostvarenje.
No comments:
Post a Comment