2014.
scenario i režija: Joel
Potrykus
uloge: Joshua Burge,
Joel Potrykus, Teri Ann Nelson
Joel Potrykus je jedan
od intrigantnijih dolazećih autora. Nesputan filmskom industrijom i
kalkulantstvom, on se hvata tema koje opisuju sadašnjost hrabro i
direktno kao malo koji američki autor. Festivali su to prepoznali,
pa je njegov dugometražni prvenac Ape pokupio neke nagrade,
među kojima i nagradu za debitantsko ostvarenje u Locarnu, a Buzzard
je imao premijeru na SXSW festivalu i uspešnu turneju na kojoj je
pokupio više nego pozitivne kritike.
Buzzard dolazi kao treći
deo životinjske trilogije. Prvi je bio kratki film Coyote o
vukodlaku-narkomanu. Usledio je Ape o propalom komičaru.
Buzzard se bavi neambicioznim korporativnim mastiljarom i
sitnim prevarantom. U sva tri glavnu ulogu igra Joshua Burge, sva tri
su smeštena u neveselo okruženje Grand Rapidsa (rodni grad Paula
Schradera i jedan od onih gradova u kojima je kriza permanentno
stanje stvari) i sva tri se bave ne samo marginom, nego ekstremnom
marginom, marginom margine, reklo bi se. Usuđujem se reći da
Potrykus baca jedno sasvim novo svetlo na celu tu priču o 99 %,
Occupy pokretu i sličnim nuspojavama kapitalizma. Kod njega nema
romantizacije, aktivizma, socijalne demagogije. Naprotiv, imamo sliku
koja je crna kao dno bunara, iskrena i odvratna.
Buzzard počinje
kao mračniji i uvrnutiji Office Space. Marty Jackitansky
(Burge) je službenik sa dna hijerarhije u hipotekarnoj banci.
Uglavnom bleji okolo, zajebava kolege i izbegava posao, više se
trudeći da izvede neku od sitnih prevara. U prvoj sceni ga vidimo
kako zatvara račun da bi ga ponovo otvorio i pokupio 50 dolara
bonusa. Vidimo ga kako na račun firme naručuje kancelarijski
materijal, pa ga vraća na reklamaciju i skuplja sitnu kintu. Kad
nije na poslu i ne vara nikog, Marty se fura na horor filmove,
ekstremni metal i junk food. Zaista izgleda kao karikatura naslovnog
lešinara, odbojan je, to ne krije i u tome uživa.
Pokretač radnje je
jedna njegova shema sa čekovima. U pitanju su čekovi sa sitnim
povratom novca koji nisu stigli na adresu. Martijev zadatak je da
pogleda u imeniku i pronađe ljude, ali on je smislio da ih
falsifikuje i unovči. Ono što on ne zna, a to je da u firmi prate
takve stvari. Kad shvati da je u problemu, pakuje se i sklanja prvo
kod kolege (Potrykus), a zatim se skriva u Detroitu kao da ga u
najmanju ruku juri FBI, a ne polu-zainteresovani menadžeri u banci.
Ipak je u pitanju poprilično bedna suma.
Detroit je simbol
fenomena urbanog propadanja, i to sa dobrim razlogom. Grad koji je
nekada bio centar američke auto-industrije i brojao 4 miliona
stanovnika na širem području je spao na oko milion ljudi, uglavnom
sirotinje koja nije uspela da pobegne, i gomilu derutnih zdanja. Ono
što primećujemo je da nema neke posebne razlike između Detroita
kao simbola i Grand Rapidsa, kao i to da se margina toliko proširila
da ima svoju marginu.
Marty nije beskućnik,
nije ni na samom dnu, ali svejedno postupa kao očajnik. Njegovo
nezadovoljstvo je duboko, ali nije usmereno. Čak su i njegovi
anti-kapitalistički stavovi polovični i iznuđeni, on ih
demonstrira tek kad ostane bez prevarantskih opcija. Joshua Burge tu
ulogu igra odlično i u sećanje priziva što monstrume, što
psihopate sa velikog ekrana. Dinamika između njega i Potrykusa
(igrao je u većini svojih filmova) u ulozi njegovog kolege koji je
jednako nezadovoljan, ali nema hrabrosti da iskoči iz sistema je
genijalna i odiše fatalnim retrom. Obratite pažnju na njihove
životne prostore, postere, dekoraciju, modu, konzole... Sve oko njih
bi savršeno izgledalo u nekom postapokaliptičnom filmu, kao
artefakt boljih vremena koja se neće vartiti.
Buzzard je sasvim
uspešno finale trilogije i film koji svojom “no budget”
estetikom savršeno oslikava duh sadašnjeg vremena, besnog,
napunjenog angstom, ali bez ikakvog sistema, okvira i cilja. Anarhija
koju vidimo i u spoljnom svetu i u umu protagoniste je zastrašujuća.
Potrykus se pokazao kao autor vredan paćenja, a ne samo festivalska
senzacija i nadam se da ćemo imati opet prilike da ga gledamo u svom
elementu, bez eventualne cenzure i nepotrebnih konvencija.
No comments:
Post a Comment