2015.
režija:
Scott Mann
scenario:
Stephen Cyrus Sepher, Max Adams
uloge:
Jeffrey Dean Morgan, Robert De Niro, Dave Bautista, Gina Carano,
Mark-Paul Gosselaar, Morris Chestnut, Stephen Cyrus Sepher
Još
uvek mi je misterija kako regionalni distributeri slažu
kino-program, odnosno kako biraju šta će pustiti u dvorane, a šta
eventualno na DVD-u. No dobro, pustimo njih, jer ma koliko bilo čudno
propustiti ili beskonačno odlagati filmove iz Oscar-sezone, ipak je
čudnije kako eminentni hollywoodski distributeri uopšte pokupe
nešto tako loše i potrošeno kao što je to Heist, poznat
pod alternativnim nazivom Bus 657. Možda su se vodili za
logikom da je tu ipak Robert De Niro, pa će to privući gledaoce,
pritom zaboravljajući da ovaj veliki glumac u poslednje vreme igra
gotovo isključivo u budalaštinama, a dobri filmovi mu se možda
potkradu tu i tamo.
Dakle,
od Heist ne treba ništa očekivati i to je jasno od prvog
kadra, busa koji kruži neimenovanim američkim gradom. Na stanici u
ne-baš-elitnom delu grada ulazi trudnica (Bosworth), uz očekivano
prebiranje po sitnišu i bus odlazi samo da bi bio zaustavljen pod
pretnjom oružja od strane trojice maskiranih tipova koji su, očito,
upravo obavili pljačku.
Rez.
Kliše “sedam dana ranije”. U nekom podrumu razjareni crnac
(Chestnut) muči neko dvoje jadnika. Saznajemo da su oni navodno
drpili nekih 10.000 dolara od njegovog gazde. Gazda Pope, to mu je i
prezime i nadimak, kojeg igra Robert De Niro u svom sada već
klasičnom “ja sam ovde samo zbog para” maniru, objašnjava da
nije stvar love nego principa. Ubija jednog od njih dvoje i odlazi na
svoju “žurku iznenađenja”. On je vlasnik kockarnice i odlazi u
penziju.
U
toj kockarnici radi Vaughn, ne znamo je li mu to ime ili prezime,
igra ga Jeffrey Dean Morgan, i deluje kao pristojan i ispravan tip,
ali je u problemu. Njegova kćerka je bolesna i treba joj operacija
(od čega bolesna i kakva operacija, to nećemo saznati, ali nije ni
bitno, to je jednostavno takav film), za šta mu treba novac koji on
nema. Moli šefa za pomoć, odnosno za uslugu, biva odbijen i usput
otpušten i namlaćen od strane razjarenog crnje (ima on ime, ali
nisam ga zapamtio, niti ima potrebe, jer sve što ćemo o njemu
primetiti je da je crn i da je razjaren). Jedini izlaz mu je da
prihvati Coxovu (Bautista) ponudu i da njih dvojica i još neka
dvojica (među kojima i ko-scenarista filma Sepher, što je čudno:
zašto bi neko sebi napisao tako bezličnu ulogu?) opljačkaju
njegovo nekadašnje radno mesto, uz očekivanu montažu “evo kako
ćemo” monologa sa planom i scene same akcije. Stvari kreću po
zlu, oni umesto autom beže pešice i moraju da zaustave pomenuti
bus. Sve to prati policajka u patroli (Gina Carano, suviše slatka da
bi se zadržala u MMA svetu, pa se bacila na glumu za šta ima
talenta kao i prosečan komad nameštaja) i jurnjava počinje.
Jurnjava
sa autobusom... Pitam se gde smo to već videli... A, da, Speed.
I Heist ga bezočno krade, ali pokušava da u priču ubaci još
silu nekih drugih naslova. To nisu ni reference, to su samo “skinute”
i smuljane ideje. Policajka sa intuicijom, nakurčeni detektiv
(Gosselaar), razlika u psihološkim profilima otmičara (Vaughn je
pristojan i trudi se da sve prođe bez žrtava, Cox je nasilni ludak
koji to i ne krije), mafijaš koji ima svoju ljudsku stranu (kćerka
ne podnosi ono što je on postao), i tako dalje, kliše do klišea.
Zapravo
nisam siguran da li je to ono najgore u filmu. Naravno, početak
svega lošeg je u kriminalnom scenariju: loša karakterizacija
likova, obrati koji su istovremeno i nelogični i potpuno očekivani,
drveni dijalog koji treba da zazvuči cool, a ne uspeva... To se,
naravno, nastavlja sa nemaštovitom “paint by numbers” režijom u
standardu B-filma i aposlutno očajnom glumom. Jeffrey Dean Morgan se
trudi da svog pristojnog lika odigra kao pristojan glumac, dok su
ostali jednostavno užasni, u čemu prednjače Chestnut i Bautista.
A
Robert De Niro? Znam da će ovo zvučati malo prejako, ali čini mi
se da ga još nisam gledao u slabijem izdanju. A gledao sam Killing
Season, tamo je barem dokazao da zna ispričati vic, ali ga je
Travolta “pojeo” u lošosti sa svojim falšim srpskim. Ovde De
Nirova gluma, kao uostalom i ceo film, nema čak ni onu ironičnu i
nenamerno komičnu trash vrednost. Heist je film jednostavno
nevredan gledanja.
No comments:
Post a Comment