Always Shine

2016.

režija: Sophia Takal

scenario: Lawrence Michael Levine

uloge: Mackenzie Davis, Caitlin FitzGerald, Lawrence Michael Levine, Khan Baykal, Alexander Koch, Michael Lowry, Colleen Camp

Dobre devojke igraju po pravilima, znaju kada da ućute, kada da se smeškaju, šta da prihvate i po koju cenu. To će ih u životu održati u sigurnoj zoni proseka ili ih popeti malo iznad toga. Loše devojke igraju po svojim pravilima i ubeđene su da ih tuđa pravila sputavaju u usponu do nesuđenih visina. Tek nekima polazi za rukom da se vinu tako visoko, ostale će pre ili kasnije naleteti na zid od prepreke i neće moći da ga zaobiđu, preskoče, premoste ili razvale jer je taj zid njihov stav. Always Shine je psihološki triler o dve takve devojke, jednoj “dobroj” i jednoj “lošoj”.

Obe su glumice i jedna drugu smatraju najboljom prijateljicom, iako su im profili ličnosti i karijerne pozicije u kojima se nalaze skoro potpuno suprotne. Beth (FitzGerald) upoznajemo na audiciji, prvo je vidimo kako plače izgovarajući potencijalno uznemirujući tekst, u krupnom planu i sa belom pozadinom. Kada se u njen monolog uključe muškarci iz pozadine koje ne vidimo i krenu joj objašnjavati o čemu se tu radi, mi shvatamo gde smo. U pitanju je audicija za pritupasti horor-film sa puno golotinje, a Beth je skoro pretplaćena na takve uloge. Mislim, daj šta daš, ipak glumi i plaćena je za to, skoro da je uspela u životu, što će pasivno-agresivno nabiti na nos svom dečku (Baykal).

Annu (Davis) isto upoznajemo kako urla na majstora u auto-servisu u krupnom kadru njenog ekspresivnog lica i opet sa belom pozadinom. To izgleda kao audicija ili isečak iz realističke socijalne drame, ali onda otkrijemo da je to zaista svađa između mlade žene na rubu živaca i finansija i majstora koji joj bez njenog znanja popravio kvar kojeg nije bilo u predračunu i orobio je za 300 dolara. Anna je glumica, bolja od Beth, ali vrlo teška osoba za saradnju što njenu karijeru drži na nivou neplaćenih uloga u kratkim eksperimentalnim filmovima u pauzi između konobarskih smena.

Njih dve će, kao najbolje prijateljice koje se nisu dugo videle, otići zajedno na vikend u gotovo mitski Big Sur (gde je jedno vreme Kerouac živeo i pisao), čisto da se podruže i ispričaju, ali će sve njihove razlike isplivati na videlo, što će eskalirati sukobom sa nepredviđenim posledicama. Za to su, svaka na svoj način, krive obe, Anna zna delovati kao zastrašujuća ludača, a Beth je sve vreme diskretno sabotira u svakom njenom pokušaju, bilo da se radi o barenju frajera, o prosleđivanju portfolija svojoj agentici ili o ulozi u pomenutom kratkom filmu kod zajedničkog poznanika Matta (Koch).

Ono što u početku izgleda kao “mumblecore” drama u kojoj dve žene reprezentiraju različite životne stavove i kao glumice raspravljaju i padaju žrtvom stanja stvari u industriji (svaka na svoj način i jedna više od druge, valja primetiti), vrlo brzo počinje da ima vrlo mračne pod-tonove. I pre nego što do otvorenog sukoba dođe, on je nagovešten naglim rezovima, flash-forward momentima i paralelnom montažom nejasne vremenske linije. Odnos između prijateljica je dodatno naglašen atraktivnim, a opet brutalnim slikama prirode, nepreglednih šuma, strmih litica i valova koji se razbijaju o stene.

Always Shine je izuzetno atmosferičan film koji se ne boji otvorenih citata drugih autora, od Bergmanove Persone i Lynchovog Mulholland Drive, odakle izvire poenta zapleta, pa sve do De Palminog klasičnog opusa, a da pritom nikad ne deluje kao kopija. Mumblecore je tu samo početna stanica, što je i logično, imajući u vidu glumački i autorski “background” Sophie Takal, ali nemojte se prevariti, ovo je izuzetno stiliziran film i više nego dobar primer neobičenja naizgled poznatih motiva.

Za to pre svega treba zahvaliti dvema glavnim glumicama koje detaljno i sa osećajem portretiraju dobro napisane protagonistkinje. Mackenzie Davis baš na ovom filmu može napraviti karijeru jer njena Anna ide mnogo dalje u dubinu od standarda neuspešne glumice. Njeno ludilo je zastrašujuće, ali dozirano, skriveno, a opet vidljivo. Sa druge strane Caitlin FitzGerald sjajno kanalizira pasivnu agresivnost prisutnu kod Beth, njeno ljubomorno čuvanje pozicije koja čak i nije ugrožena i generalno nezadovoljstvo životom (sasvim moguće perpetualno) koje se pokazuje u stavu “kuvane noge”, koji može biti i iskren, ali i odglumljen.

Always Shine, uprkos naslovu, neće popraviti vaše raspoloženje. Naprotiv, reč je o nečemu izuzetno uznemirujućem, ali magnetičnom. Intrigantnog sadržaja, sjajno odglumljen, stiliziran i tehnički upeglan, ovaj film itekako zaslužuje vašu pažnju.