August: Osage County

2013.

režija: John Wells

scenario: Tracy Letts (po svojoj drami)

uloge: Meryl Streep, Julia Roberts, Julianne Nicholson, Juliette Lewis, Ewan McGregor, Dermot Mulroney, Benedict Cumberbatch, Sam Shepard, Chris Cooper, Margo Martindale, Abigail Breslin, Misty Upham

Sećate se onih silnih Band Aidova i sličnih “all star” postava u domenu pop i rock muzike? Ono kada se skupe razni izvođači (tipa Bono, Sting, Eric Clapton, Paul McCartney i ta ekipa) i za kraj naprave “jam session” sa nekom evergreen pesmom tipa Hey Jude. Dobro, imali smo to na filmu, i u zabavnoj varijanti laganoj za praćenje (pada mi na pamet Ocean's serijal), i u nešto ozbiljnijoj varijanti, najčešće u adaptacijama pozorišnih predstava. August: Osage County je predstavnik druge varijante, snimljen po drami Tracy Lettsa koja je sama po sebi moderni američki klasik, i film je pokupio najvišu klasu glumaca.

Kao što rekoh, nije to ništa novo, snimaju se filmovi po predstavama, naročito po klasicima, neretko sa istom glumačkom postavom. Poslednje iskustvo tog tipa je bio maestralni Carnage Romana Polanskog, sa samo četiri lika i ograničen na jedan stan. Ovde imamo jednu pomalo trošnu staru vilu u Oklahomi, disfunkcionalnu familiju i nekoliko apsolutno filmskih momenata koji nagoveštavaju glatku tranziciju sa dasaka na ekran. Međutim, kada se radi adaptacija drame ili drugog književnog dela važno je da svi učesnici procesa (scenarista, reditelj i glumci) tekst dobro razumeju i pravilno intoniraju. August: Osage County tu prilično pada.

Dakle, jednog dana je pesnik i profesor Beverly Weston (Shepard) angažovao Indijanku Johnu (Upham) kao kućnu pomoćnicu da se brine oko kuće i njegove žene Violet (Streep), obolele od raka. Situaciju je objasnio rečima: “Ja pijem, moja žena guta tablete. Takva je situacija”, i otišao da nestane. Imao je on taj običaj i ranije, reći će nam Violet, kada usled najnovije familijarne krize sazove familijarno okupljanje. Tu će biti njihova srednja kćerka Ivy (Nicholson), usedelica koja živi u blizini i brine se za roditelje, najstarija Barbara (Roberts) koja proživljava svoju bračnu krizu sa mužem Billom (McGregor) i sa kojim se stalno svađa oko odgoja četrnaestogodišnje razmažene kćerke Jean (Breslin), kao i najmlađa kćerka Karen (Lewis), praznoglava i lakomislena slatkica sa svojim novim, dosta starijim verenikom Stevom (Mulroney), za koga se iz aviona vidi da je hohštapler i ljigavac. Naravno, okupljanju će prisustvovati i Violetina sestra Mattie Fae (Martindale), sa svojim duboko izgubljenim mužem Charlesom (Cooper) i njihovim sinom Malim Charlsom (Cumberbatch), koji je popriličan luzer.

Kada se ispostavi da je Beverly otišao u nameri da se samoubije, i kada se cela familija zlobnih, sjebanih i sebičnih ljudi skupi pod jednim krovom, pičvajz može da počne. Biće tu iznošenja prljavog veša, vređanja, otkrivanja duboko zakopanih tajni i kostura iz ormara, sa sve daškom perverzije i incesta (hej, ipak smo na ruralnom Jugu). Film će se u daljem toku oslanjati na likove, odnosno glumce, što je i očekivano.

Problem nastaje kada glumačka veličina poput Meryl Streep ne razume svoj lik ili hoće da mu potpuno promeni karakter. Violet je zamišljena kao zla, cinična, sebična baba, sa lakšim oblikom demencije, ali uglavnom prisebna i otrovna. U predstavi je intonirana kao sjebana, ali zabavna i okidač za humor. Predstava je crna komedija, po svim pravilima žanra, iako ponekad klizi u melodramu. Problem sa izvedbom Meryl Streep je u tome što ona pokušava da joj, u svoj njenoj zlobi, da ljudskost i elegičnost i umanji karikaturalnost, a to menja ton celog teksta.

Snažniji reditelj od Wellsa, recimo William Friedkin koji je već ekranizirao Lettsov komad Killer Joe, bi možda našao snage da glumačku divu obuzda i usmeri u ispravnom pravcu. Međutim, Wells prepušta da mu glumica preuzme film, a drugi glumci moraju to da prate, kako znaju i umeju, i u tome se uglavnom snalaze, ali na par mesta film ispada iz koloseka. Posebno je simptomatična scena fizičkog obračuna između Violet i Barbare, koja je nasledila majčinu sadističku crtu, za koji nije baš jasno šta je: da li je to parodija, tragedija, melodrama ili samo običan trash? Naći će se još nekoliko momenata nevešte režije, recimo kada stariji Charles konačno pokaže malo kičme i usprotivi se Mattie Fae koja stalno vređa sina, i ode sa scene. U pozorištu bi to izgledalo potentno, ali Wells ga iz nekog razloga nakon odlaska dugo drži u kadru, okrenutog leđima kako se šeta po dvorištu.

To i dalje ne znači da je film dosadan, previše konfuzan ili negledljiv, daleko od toga. Još manje se može osporiti bravurozna gluma. Iako Violet tumači na pogrešan način (recimo kad ona priča o svom teškom detinjstvu i pokušava da izazove emocije u publici, nakon što je napravila gomilu pizdarija koje su je odaljile od publike i od ljudskosti), Meryl Streep to čini maestralno i pokazuje zavidnu količinu talenta i znanja, što joj je donelo nominaciju za Oscara. Najveće iznenađenje je Julia Roberts, “American sweetheart” koju nismo navikli da gledamo u karakternim ulogama. Ovde je potpuno lišena glamura i slatke naivnosti, nego je sa sedom kosom, cigaretom u ustima i preke naravi suprotnost svom tipu uloge. Možda joj je to put povratka na vrh Hollywooda, u jednom zrelijem izdanju sa dosta više integriteta. Akademija je to prepoznala i dala joj zasuženu nominaciju. Margo Martindale je sjajna kao Violetina mlađa sestra koja samo malo bolje prikriva svoju zlobu, a Chris Cooper je sjajno prati kao letargični muž. Abigail Breslin je sjajna kao mala samoživa Jean. Sam Shepard zapravo ima samo jednu scenu, na samom početku, ali kakva je to scena!

Naravno, neki glumci nisu bili pravi izbor za svoje uloge. Dermot Mulroney Steva tumači na vrlo jednostavan i stereotipan način. Ewan McGregor je skoro neprimetan kao Billy, a Benedict Cumberbatch je potpuno promašen kao Mali Charles, od akcenta nadalje. Poslednja dvojica su se našla u filmu verovatno sa namenom da privuku britansku publiku.

Sve u svemu, August: Osage County je solidno filmsko iskustvo, ali nikako savršeno. Osnovni razlog da ga pogledate je dobra gluma, uz materijal koji nastavlja tradiciju klasične američke drame. Usput ćete se i zabaviti, naročito ako vas likovi u filmu podsete na paklenu verziju vaše familije ili familije vašeg bračnog partnera. Što se mene tiče, iako je film solidan, voleo bih da pogledam predstavu.