Bad Milo

2013.

režija: Jacob Vaughan

scenario: Jacob Vaughan, Benjamin Hayes

uloge: Ken Marino, Gillian Jacobs, Mary Kay Place, Stephen Root, Peter Stormare, Patrick Warburton

“Imam monstruma u dupetu, i to nikako nije metafora!”, kaže Duncan (Marino), glavni lik u filmu. Osim što je monstrum u dupetu metafora i ništa osim metafore. To je metafora za potisnuti bes, za sjebanu radničku i srednju klasu, oličenu u glavnom liku, koju maltretiraju ljigavi šefovi koji uvek mogu da računaju na nekakav “bail-out”, oličeni u Philu (Warburton), i to je metafora za pritisak kod kuće koji “obični Joe” trpi od majke (Place) i žene (Jacobs). Bad Milo je uvrnut, over-the-top, ogavan i provokativan film za koji treba naći pravu meru ozbiljnosti.

Da, izgleda namerno trashy, “monstrum” u filmu deluje jeftino, premisa se graniči sa debilnom, a stil kultnog trasha 80-ih i 90-ih se sledi sa nesputanim žarom. Telesni horor se meša sa socijalnim hororom i satirom u potpuno ludom filmu bez kočnica. Carpenterov Brood i It's Alive Larrija Cohena, nemali uticaj filma Office Space, začinjen sa klozetskim humorom, gorčinom i oštrinom, Bad Milo je odlična zabava za one koji nemaju ništa protiv malo gadosti.

Opet, ovde ćemo naći ceo spisak “trope”-a koje je teško zamisliti van filma. Gastro-entestolog je sklon okrutnim toaletnim šalama, prethodno savetujući pacijentu mirovanje. Šef na poslu je govno, Duncanu uvaljuje najgori posao i sprema se da mu zabode nož u leđa. Duncanova nova kancelarija je bivše kupatilo. Njegova žena Sarah dosadno insistira na potomstvu. Njegova majka ga gnjavi da želi unučad i čak ga šalje kod specijaliste za mušku plodnost, a sama pritom ima veoma začinjen seksualni život sa mlađim partnerom. Ona i otac (Root) su mu sakrivali da je po muškoj liniji nasledio neku vrstu majanskog ili kakvog već prokletstva, da se kod njega od stresa stvara čudovište u zadnjici koje povremeno želi van i ide na krvavi pohod, a meta su oni koji su se zamerili “domaćinu”. To će saznati od potpuno nenormalnog psihologa – hipnotizera (Stormare), kao i činjenicu da svog novog kompanjona ne sme ubiti, jer će ubiti deo sebe. Najbolje bi bilo da mu da ime i tretira ga kao kućnog ljubimca, kao nekakvog suludog opasnog psa koga ne može ubiti... A demon iz dupeta, Milo ima ukus za krv i pravolinijsku motivaciju, spretan je sa oruđem, a ima i oštre zube.

Postoji ograničenje dokle ovakvi filmovi, žanrovski blenderi, mogu da idu. Prosto, parodičan je ali ne do kraja fokusiran na to šta bi tačno parodirao. U isto vreme, odbojan je, ali nije dovoljno šokantan da ponovi ono što su njegovi uzori (produkcijska kuća Troma) već uradili, svesno praveći sulude trasheve. I na kraju, to je film o monstrumu koji živi u dupetu, a da dupe nikada nije prikazano. Možda je to suptilno, ali ostatak filma nije. I šale počinju da se ponavljaju posle nekog vremena, pa se postavlja pitanje da li je u pitanju odvratnost radi odvratnosti, ili je nešto drugo, dublje i pametnije.

Ipak, Bad Milo je dovoljno hrabar i provokativan film koji kuca na prava vrata, solidno napisan i režiran, sa sasvim dovoljno, možda čak i previše namigivanja da smo usred elaborirane metafore. Solidno je i odglumljen, na momente deluje kao da je snazi bila improvizacija. Postava je sastavljena od komičarskih veterana, tako da su se sjajno snašli. U svakom slučaju, ovo je film za manje gadljive, sa jačim stomakom i urednom probavom. Možda se u tom trashu skriva budući kultni film koji je rešio da se pokenja na elitu.