In a World...

kritika originalno objavljena na www.fak.hr

2013.

scenario i režija: Lake Bell

uloge: Lake Bell, Fred Melamed, Rob Corddry, Ken Marino, Demetri Martin, Michaela Watkins, Alexandra Holden, Nick Offerman, Geena Davis

Lake Bell je ženska koju znamo po epizodnim ulogama u romantičnim komedijama, gde se uklapa u “duhovito je isto seksi” kliše i po ulogama u TV serijama. In a World... je njen autorski prvenac (pored nagrađenog scenarija i režije, Bellova igra glavnu ulogu i potpisuje produkciju), i to kakav... Prvo, tema je zanimljiva i do sada neistražena, radi se o glasovnim glumcima koji prebivaju na marginama Hollywooda, o jednoj ne baš najbolje plaćenoj, ali surovoj industriji gde ima mesta za petoricu. Zašto petoricu, a ne petoro, to je već stvar izraženog feminističkog podteksta ovog filma.

Dakle, prošlo je nekoliko godina od smrti legende “voice-overa” Dona LaFontaina, koji je držao monopol na sintagmu “In a world...” na početku najave za film. Iz silnog poštovanja, njegove kolege se nisu usuđivale da tu sintagmu ponove. To se može promeniti kada se producenti epskog spektakla a la Hunger Games odluče da ponovo ožive sintagmu. Konkurencija je oštra, tu je ovogodišnji dobitnik priznanja za životno delo Sam (Melamed), ali on bi se rado povukao u korist svog protežea Gustava (Marino). Međutim i Samova kćerka Carol (Bell) želi deo kolača.

E, sad, problem je u tome da je svet glasovnih glumaca uglavnom muški klub, pa se drugari, mentori i puleni sastaju u saunama i blebeću o seksualnim uspesima, i to društvance ne bi pustilo nijednu ženu blizu svog kruga, a Sam posebno ne bi pustio svoju kćerku. Umesto toga, on je izbacuje iz kuće (“da joj pomogne tako što joj ne pomaže”) i daje joj savet da se bavi akcentima i “vocal coachingom”, pošto joj to ide (što je još niže pozicionirano od glasovne glume, slabije plaćeno i sa manje redovnim tezgama). Film će voditi Carol kroz šumu poslovnih i privatnih distrakcija, od ekipe iz studija u kojem se snima i koji joj tu i tamo namesti neku šljaku do snobovskih partija na kojima se Carol mora pojaviti iako radije ne bi, a na privatnom nivou, videćemo kompleksnu sliku porodičnih odnosa, od odnosa sa ocem koji sluša samo sebe i svoju mladu, slatku ali priglupu ženicu (Holden), do odnosa sa sestrom (Watkins) i njenim mužem (Corddry).

Ne bih spoilao dalje, u pitanju je jedna organska i kompleksna komedija, prilično smešna, brutalno iskrena i na momente poučna. Na marginama će se dohvatiti nekih od problema, recimo pandemije odraslih žena koje govore u “baby talku” i zvuče kao Minnie Mouse na helijumu, kao i pandemije kretenskog “self-helpa” koji nam se servira po internetu. Kontekst filma je izrazito feministički, i to se u jednom momentu (Geena Davis kao producentkinja) nabija iz sve snage. Suptilno? Nimalo. Potrebno? Itekako.

Scenario predviđa interesantne likove, a casting je skoro savršen. Lake Bell se dosta oslanja na svoju ličnost iz romantičnih komedija, ali ovde ima više vremena na ekranu da lik digne iznad “trope” nivoa. Fred Melamed krade show svaki put kada se pojavi. Činilo se da će uloga ljigavog psihijatra u A Serious Man braće Coen biti vrhunac njegove karijere, ali ovde otvrara potpuno novu dimenziju ljigavosti. Ostatak glumaca, uglavnom televizijskih, je na solidnom nivou.

Naravno, film ima svoje mane. Ima pod-zaplet ili dva viška, što malo razvodnjava osnovnu nit priče, kao i nekoliko sporednih likova svedenih na stereotipe, poput Samove nove trofejne žene ili “geeky” tonca koji je potajno zaljubljen u Carol. Ništa od toga ne kvari uživanje previše, a treba uzeti u obzir da je u pitanju autorski prvenac jedne glumice koja se još uvek nije probila u hollywoodsku A ligu. Ipak, In a World... je odlična, pametna komedija, a Lake Bell je dovoljno pozvana da nam podari ovako inteligentan, insajderski pogled u Hollywood. Nadajmo se da će je sreća pratiti u daljoj karijeri, jer očito ima šta da pokaže.