5.2.14

Thanks for Sharing


2012.
režija: Stuart Blumberg
scenario: Stuart Blumberg, Matt Winston
uloge: Mark Ruffalo, Tim Robbins, Josh Gad, Gwineth Paltrow, Alecia Moore “Pink”, Patrick Fugit

Thanks for Sharing je film koji mi je potpuno opravdano prošao ispod radara, tema mi je zanimljiva, ali su snimljeni zanimljiviji filmovi na tu temu, a Thanks for Sharing je skupljao osrednje do loše kritike po novinama i internetu. Uspešno sam ga izbegavao dok jednog dana nisam morao da ubijem tačno određena dva sata u tačno određenom bioskopu. I eto mene...
U pitanju je film koji se prodaje kao romantična komedija, ali nije naročito smešan, i pokušava da bude ozbiljan, ali ostaje “fake”. U centru priče su ovisnici o seksu koji idu na grupne terapije i preduzimaju famoznih 12 koraka, slično kao anonimni alkoholičari. E, sad, nedavno smo imali dva filma koji su tretirali ovisnost o seksu, Shame nam je pokazao kako to može biti tretirano ozbiljno i sa iskrenim, neverovatnim emotivnim nabojem, dok je Don Jon nudio vedriji ton sa malo popovanja. Šta novo Thanks for Sharing može ubaciti u miks? Baš ništa.
Problem je u tome što previše pokušava. Ceo film je detaljno napisan do u tančine, nema nimalo spontanosti i zbog toga deluje uštogljeno. Sve je podređeno propovedanju sumnjivo ispravnih “konzervativnih” vrednosti, osuđivanju nekih likova, dok se drugi izvuku i sa većim sranjima, a promene u tonu od “lame” komedije do melodramuljine mu u tome ne pomažu.
Dakle, Adam (Ruffalo) ima naizgled sasvim normalan život, dobar posao i puno prijatelja. Međutim, on je veteran lečenja od seksualne ovisnosti i pet godina je “trezan”, šta god to značilo. Pre toga je radio “strašne stvari”, masturbirao, plaćao kurve, imao veze na jednu noć i žonglirao devojke. Njegov mentor Mike (Robbins) je još veći veteran i samozvani vođa grupe anonimnih seksualnih ovisnika, očinska figura i zapravo vlažni san konzervativaca, bivši alkos i manijak koji se pomoću vojničke discipline i molitve od toga izlečio. Yeah, right. Treći član družine je Neill (Gad), mladi doktor u urgentnom centru koji je u ozbiljnim problemima, i čije je seksualno ponašanje kriminalno. On se trlja o putnice u metrou i zavlači skrivenu kameru pod suknju privlačnoj koleginici. Adam je valjda onaj duhoviti, Mike je onaj mudri, a Neill onaj ludi i smešni koji tek treba da krene na put iskupljenja. Zapravo sva trojica su drkadžije.
E, sad, u celu tu priču ulaze i dve ženske. Phoebe (Paltrow) je Adamova nova devojka, anoreksični fanatik sportskih aktivnosti i zdravog života (podseti me na reklamu koju je dotična glumica snimila za Sparovu liniju vegetarijanskih proizvoda) i, po svom priznanju, veoma seksualna osoba. Mene nije ubedila, više je izgledalo kao da sa šetnjom u donjem vešu pokušava da ubedi publiku da još uvek izgleda kao da joj je 25 godina. Druga ženska je seksualna ovisnica Dede (Pink), tetovirana frizerka koja se sa muškarcima može povezati samo kroz seks i pride je ovisnica o heroinu. Pink ne donosi nimalo senzualnosti, ali zato donosi performans koji je na liniji njene celebrity persone, što će reći brbljivost, problematičnost i energičnost.
U celom tom settingu, fore ispadaju otrcane i predvidljive, melodrama se vidi iz aviona i jasno je kako će se priča završiti. Adam kao lik biva osuđivan za minimalna skretanja od socijalno normalnog ponašanja, dok Neill ima šanse za iskupljenje. Zato što je mlad i veseo, duhovit u pokušaju, valjda. Treći drkadžija Mike je postavljen kao nekakva moralna vertikala, iako je prilično jasno da je gad od čoveka, što se iščitava iz odnosa sa osetljivim, problematičnim sinom (Fugit).
Uostalom, iz ovog filma ne možemo baš zaključiti šta je to seksualna ovisnost, jer autori sve trpaju u isti koš, i povremenu masturbaciju i manijačenje i svaki seks bez značenja, ali shvatamo da je to nešto strašno-strašno. Međutim, Thanks for Sharing će nam “objasniti” da se sve to da rešiti disciplinom, izbegavanjem iskušenja i molitvom. Čuvajte se filmova koji se na repertoaru pojave punih godinu dana posle festivalske turneje. Glupo, dosadno popovanje od filma, izbegavajte kao kugu.

No comments:

Post a Comment