A Million Ways to Die in the West

2014.

režija: Seth McFarlane

scenario: Seth McFarlane, Alec Sulkin, Wellesley Wild

uloge: Seth McFarlane, Charlize Theron, Amanda Seyfried, Liam Neeson, Neil Patrick Harris, Giovanni Ribisi, Sarah Silverman

Seth McFarlane je jedan od onih komičara koji hvataju na brzinu. Štos mu je izlizan, ali ubrzo bude zamenjen sa novim, sličnim takvim. To je donekle primeren pristup, mada je u pitanju svojevrsna intelektualna lenjost i štanceraj, za kratke komične forme, poput McFarlanovih animiranih serija Family Guy i American Dad, ali nije primeren za film. Ted je bio neočekivani uspeh i McFarlane je uspeo da dobije tezgu voditelja Oscara, gde je poprilično usrao motku svojim prostačkim i neduhovitim ispadima.

A Million Ways to Die in the West je još jedna od posledica slučajnog uspeha Teda. McFarlane je dobio odrešene ruke da “izvede svoju magiju” sa ne baš naivnim budžetom od 40-ak miliona dolara. I on se prisetio razgovora sa svojim ko-scenaristima kako je život na Divljem Zapadu bio nepodnošljivo težak i opasan, a opasnosti nisu bili samo banditi i Indijanci, nego i životinje, boleštine, prljavština, loša klima i finansijski neuspeh. A Million Ways to Die in the West nam nudi pogled savremenog čoveka na western kao žanr i kao mit.

To već od početka nije simpatično i deluje isfolirano. Sve što ima da kaže, McFarlane kaže u monologu kroz svoj lik Alberta, skromnog farmera ovaca i teške kukavice. Sve dalje je ponavljanje jednog te istog uz ubacivanje “fillera” u vidu prostačkog, seksualnog i klozetskog humora, te pokoje reference na westerne ili starije parodije poput Back to The Future III. To je posebno iritantno i krši prvo pravilo filmaške logike: ako već snimaš recikliran i loš film, barem ne podsećaj publiku da je neko već snimio bolji.

Dakle, Albert uzgaja ovce i to ne baš uspešno. Problem preživljavanja na Zapadu rešava izbegavanjem konfrontacije, što mu donosi reputaciju neopevane kukavice i korpu od devojke, površne učiteljice Louise (Seyfried) koja ga ostavi i spetlja se sa frizerom Foyem (Harris). U slobodno vreme se bavi razmišljanjem kako i zašto mrzi Zapad i visi sa prijateljima obućarom Edwardom (Ribisi) i njegovom devojkom prostitutkom Ruth (Silverman). Sticajem čudnih okolnosti upoznaje Annu (Theron), koja iz neobjašnjivih razloga gaji simpatije za ovog tunjavka. Međutim, Anna je žena sa tajnom: udata je za Clincha Letherwooda (Neeson), najopasnijeg revolveraša i bandita u kraju.

Film nema baš suvislog sadržaja, pa će kliziti od jednog do drugog klišea, western ili parodičnog. Biće tu tuča, pokušaja stand-up komedije, otrcanih fazona poput ricinusa i sranja u šešir, aluzija na rasističku prošlost i čudnih i spektakularnih nesreća sa smrtnim ishodom. Na taj način je McFarlane razvukao film na skoro dva sata. U poslednjoj trećini pokušava da skrene prema klasičnoj western mehanici, ali to čini izuzetno nevešto, zbrzano i natrpano, sa sve poterom, obračunom, Indijancima i čime sve još. Film je pratljiv, neki od štoseva su nakratko smešni, neki drugi pak uredno najavljeni i bez ikakve šanse da nas nasmeju.

Iako ima više nego solidnu glumačku postavu, McFarlane nema ideju kako bi je iskoristio. Amanda Seyfried kao Louise je retko kad išta više od sponzoruše, Neil Patrick Harris reprizira ulogu Barneya iz How I Met Your Mother, samo što sad ne tupi o odelima, nego o brkovima, Giovanni Ribisi igra klasičnog šonju, a Sarah Silverman samo izgovara svoje “outlandish” replike koje su možda šokantne prvi put, ako i to. Čak ni proslavljeni “oscarovci” Liam Neeson i Charlize Theron ne uspevaju da utisnu nešto duha u ovaj duboko pogrešan film. Neesonovi aduti su to što je krupan i osetni irski akcenat, dok Charlize Theron pokušava da bude cool i hip kao retko sposobna ženska na Divljem Zapadu.

Najslabija karika je ipak Seth McFarlane. On nije glumac, nije čak ni stand-up komičar. Na njegovoj običnoj faci se uvek vidi trag ironije. On se donekle snašao sa činjenicom da njegov lik nije ni po čemu poseban, i osnovni zadatak mu je da prenosi misli na ekran uglavnom kroz monolog. Između njega i Charlize Theron nema nikakve hemije.

Rezultat A Million Ways to Die in the West je potpuno suprotan od očekivanja studija, zarada koja još nije pokrila osnovni budžet (računa se da je još toliko otišlo na marketing) i uglavnom loše kritike. To dokazuje tezu da se na slučajnom uspehu retko kad izgradi karijera. A Million Ways to Die in the West je nedokuvan filmski proizvod, praznjikav, razvučen, nepamtljiv. Nije čak ni smeće sa potencijalom za kult, jednostavno je bezvezan i beskoristan filmčić.