The Other Woman

2014.

režija: Nick Cassavetes

scenario: Melissa Stack

uloge: Cameron Diaz, Leslie Mann, Kate Upton, Nikolaj Coster-Waldau, Don Johnson, Nicki Minaj, Taylor Kinney

Ako postoji nešto grđe i gore od muške ćorave komedije koja se bazira na transferu neprijatnosti, onda je to ženska ćorava komedija koja se bazira na transferu neprijatnosti. Ne znam zašto je to tako, jesu li žene sklonije ekstremima, kako finoće i uglađenosti, tako i odvratnosti, ili je to samo moja muška percepcija... U svakom slučaju, The Other Woman je neviđeno smeće, parada odvratnosi i lošeg humora.

U pitanju je reciklirana “poučna” priča o serijskom zavodniku Marku (Coster-Waldau) i ženama koje su se urotile kako bi ga raskrinkale, povredile, ponizile. Počinje sa Carly (Diaz), uspešnom korporativnom advokaticom, ženom od karijere koja je konačno našla “onog pravog” ili barem tako misli. Kada Mark jednom izmulja i ne pojavi se na zakazanom sastanku, Carly reši da proveri šta se dešava, pa mu kao slučajno jednog jutra bane na vrata. Vrata otvara klasična domaćica Kate (Mann) i objasni da je ona Markova dugogodišnja supruga... Sticajem čudnih okolnosti, dve žene koje su sušta suprotnost jedna drugoj, nekako se dogovore da se osvete govnaru koji je, pored toga što je preljubnik, još i lopovčina... U njihovom poduhvatu im se pridružuje i Amber (Upton), još jedna, ovog puta vrlo mlada, ljubavnica...

Ako vam se priča čini poznatom, u pravu ste. Tu ima elemenata ne baš sjajne, ali svakako bolje ženske komedije The First Wives Club (1996), jednog od onih ženskih filmova koji je svačija majka odgledala barem jednom. Ostatak je razvodnjena i parodirana varijanta triler standarda Diabolique i gomila loših, recikliranih i nimalo smešnih štoseva.

Počnimo od likova. Tri žene su različite da različitije ne mogu biti. Carly je ugledna, uglađena i pametna, samo, eto, nema sreće sa muškarcima ili nije imala vremena za njih. Kate je histerična i stalno se šali na račun svojeg ludila ili svojih nervnih slomova, ali sve vreme radi pizdarije propraćene neverovatno iritantnom vriskom. Zašto bi neko oženio takvo biće, pojma nemam. Treća članica osvetničke bande Amber je kliše manekenke – dobra k'o lebac i glupa k'o kurac. Ni epizodni likovi nisu ništa bolji. Carly ima lajavu sekretaricu (Minaj u ulozi koja ne obećava filmsku karijeru) i ćaću starog šmekera (nedovoljno iskorišteni Don Johnson), a Kate ima zgodnog “working-class” buraza (Kinney) i velikog trapavog psa. Amber je sama na svetu.

Scenario debitantkinje Melisse Stack je gotovo debilan, do te mere da sumnjam da ta osoba uopšte postoji. Moguće je da je to samo nekakvo ime za trust pilećih mozgova koji su uspeli da prolete kroz gomilu standarda glupave i prostačke komedije. Odbijam da poverujem da ljudi koji misle da su štosevi sa laksativom, kremom za depilaciju u šamponu, trovanjem hormonima i dogom koja piša i sere po kući smešni uopšte postoje, ali izgleda da sam u krivu. Da stvar bude gluplja, ljudi koji pišu takve bljuvotine, bilo iz zajebancije, bilo za ozbiljno, imaju svoju publiku. Verovali ili ne, The Other Woman je zaradio dvostruko više od svog budžeta samo od bioskopske distribucije, ne računajući nešto diskretniji, ali svejedno očiti “product placement” pristup (ovo je ipak ženski glamur film, setite se svih onih Sex and The City / The Devil Wears Prada sranja).

Režija je očajna, toliko da iz nje ne možemo da pročitamo rediteljev stav, da li je on ozbiljan ili se zajebava i pravi parodiju od početka do kraja. Ni na jednom planu ne uspeva. To se najbolje vidi u scenama kada se po prvi put pojavljuje Kate Upton, u obaveznom bikiniju i obaveznom slow-motionu ili u montažnim sekvencama propraćenim najočitijom i najizlizanijom muzikom. Šatro “špijunska” sekvenca – tema iz Mission Impossible, Girls Just Wanna Have Fun u klubu, New York New York u sceni vožnje kroz Manhattan ili Love Is a Battlefield već negde i sve u tom fazonu.

Budimo iskreni, Nick Cassavetes, sin čuvenog “method” glumca, art filmaša i preteče “mumblecora” nema iskustva sa komedijom, niti je pokazivao bilo kakve aspiracije u tom smeru. Mlađi Cassavetes je poznat po ljigavim, plačljivim melodramuljinama i to je njegovo polje rada, sa komedijom mu očito ne ide.

Glumci su isto u užasnom izdanju, ali malo od toga može ići na njihovu dušu kada je scenario debilan, a režija sa pola mozga. Cameron Diaz je na auto-pilotu, Leslie Mann je verovatno na gljivama ludarama, Kate Upton je komad mesa, Nicki Minaj je iritantno netalentovana, a ni kod muških stvar ne stoji bolje. Don Johnson uglavnom statira, a Nikolaj Coster-Waldau, inače kvalitetan glumac skandinavske škole koji se u Americi proslavio sa Game of Thrones, je ovde hendikepiran ulogom kompletnog idiota. To nije simpatično kao idioti kod braće Coen, nego samo i isključivo glupo.

The Other Woman bi meni bio kandidat za Zlatnu malinu, ali znajući potkupljivost kritike i nedostatak hrabrosti da ide kontra publike, čak i kad publika greši, slabe su šanse za to. Sam žanr ženskih komedija je poligon za gluposti, ali ovo prevazilazi svaku meru dobrog ukusa i vređa inteligenciju gledaoca. Jedno od glupljih filmskih iskusava ove godine.