tekst originalno objavljen na www.fak.hr
2014.
režija: Andreas
Prochaska
scenario: Andreas
Prochaska, Martin Ambrosch (po romanu Thomasa Willmanna)
uloge: Sam Riley, Paula
Beer, Tobias Moretti
Western nije isključivo
američka stvar, iako je sastavni deo američke mitologije. Western
je univerzalan, western je stanje duha, western je etički kodeks
jednako blizak teksaškom i evropskom klincu koji se igra kauboja i
indijanaca. “Spaghetti” westerni, snimani na mediteranu i u
skromnim evropskim produkcijama su solidan primer za tu tvrdnju. Karl
May je napisao legendarne western romane, a da nikada nije video
Ameriku. Po motivima njegovih romana, Nemci su snimili nekoliko
western filmova na teritoriji Jugoslavije.
The Dark Valley
čak ni ne pokušava da nas zavara sa mestom radnje ili sa jezikom, u
pitanju je zabito selo okovano snegom visoko u planinama Tirola. Sve
ostalo, dakle usamljeni jahač - stranac, barabe koje vladaju selom,
pohlepni gostioničari i nemoćni terorizirani seljani, svakako su
deo klasičnog western okoliša. Zamenite Tirol sa Montanom i eto vam
klasične zimske varijante.
Misteriozni jahač,
Amerikanac Greider (Riley) dolazi u selo u neku poznu jesen. Već na
ulazu mu vladajući klan Brennerovih prepreči put i jasno mu stavlja
do znanja da on tu nema šta tražiti, ali ga ipak puste da uz
naknadu prezimi u kući udovice i njene kćeri (Beer). Greider ima
već neki izgovor zašto je tu, ali je sasvim jasno da nešto krije.
Kada usred zime počnu da nestaju i pogibaju braća Brenner pod veoma
čudnim okolnostima, jasno nam je da je stranac na putu osvete i da
se sprema otvoreni rat između njega, sa jedne, i brutalnog klana sa
druge strane, a mračne tajne i smutne prakse vladajućeg klana će
konačno isplivati na svetlo dana.
Alpski pejzaž je
sjajna pozadina za ovakvu osvetničku priču, a direktor fotografije
Thomas Kiennast to koristi do maksimuma. Sneg je posvuda, iz njega
vire samo kuće i stabla i atmosfera je klaustrofobična. Kako priča
odmiče i tempo se pojačava, Kiennast i reditelj Prochaska sve više
posežu za tipskim rešenjima, pre svega neurotičnom kamerom iz
ruke, što u priličnoj meri kvari ugođaj. Pa ipak, neke od scena su
veoma originalne i veoma krvave, pre svega elaborirani obračuni
između Greidera i jednog po jednog od braće, zatim scena u kojoj
Greider tera gostioničarku da guta zlatnike, kao i scene bizarnog
svadbenog rituala od bizarne propovedi sve do veoma neprijatnog prvog
plesa.
U tim scenama Andreas
Prochaska pokazuje sklonost ka žanru horora u kojem je već ostavio
traga. Njegov film Dead in 3 Days (2006) se smatra prvim
austrijskim “slasherom” i pored priče koja neodoljivo podseća
na japanski Ring, postigao je neviđeni uspeh i doživeo
nastavak. Prochaska je sa hororom eksperimentirao i u uvrnutoj crnoj
komediji The Unintentional Kidnapping of
Mrs. Elfriede Ott (2010).
Atmosfera je napeta i stalno na granici incidenta, klan Brennerovih
više podseća na sumanuti kult nego na posedničku familiju i mi
nismo sigurni da će naš junak uspeti.
Sam Riley ga odlično
igra, njegova transformacija od prvotne zbunjenosti do kasnije
odlučnosti, spretnosti i posvećenosti cilju je glatka. Njemu
nasuprot stoji Tobias Moretti kao neformalni vođa klana, apsolutno
sablasne pojave. Treba još istaći mladu, gracioznu Paulu Beer u
ulozi mlade devojke kojoj je Greiderova zaštita preko potrebna.
Sve u svemu, The
Dark Valley je interesantan koncept, što možemo očekivati od
hrabrog reditelja poput Prochaske. Mešajući western i horor, kao i
“setting” alpskog sela s kraja XIX stoleća, Prochaska je zapravo
napravio jedan “revenge flick”, “backwoods” triler smešten u
prošlost. Što je najbolje, sve komponente su dobre same po sebi, a
i njihov spoj je gladak, stiliziran i svakako zanimljiv film koji
svakako treba pogledati.
No comments:
Post a Comment