Enough Said

članak originalno objavljen na www.fak.hr

2013.

scenario i režija: Nicole Holofcener

uloge: Julia Louis-Dreyfus, James Gandolfini, Catherine Keener, Toni Collette, Ben Falcone

Posveta na naslovnoj kartici kaže “Za Jima”. Obično se ne bih upuštao u komentare o smrtima slavnih ličnosti, ali 2013. je, što se toga tiče, bila prilično gadna godina. Ostali smo bez poslednjeg novohollywoodskog dinosaurusa filmske kritike Rogera Eberta na proleće, a leto je odnelo vrhunskog karakternog glumca Jamesa Gandolfinija.

Gandolfini je izveo omanju revoluciju na televiziji, uspostavivši anti-junaka kao TV standard sa svačijim omiljenim mafijašem Tonijem Sopranom, ali je zbog te uloge upao u kalup. Poslednjih godina se intenzivno trudio da odigra što različitije uloge i svojim likovima da ljudsko lice. Njegova uloga u Enough Said je možda njegova najbolja uloga ikad, a svakako je uloga koja najviše odstupa od kalupa.

Na prvu loptu, Enough Said se čini kao pristojan, ali ni po čemu poseban film srednje-visoke hollywoodske produkcije maskiran indie estetikom. U pitanju je formulična romantična komedija sa elementima screwballa i sitcoma kakve se s vremena na vreme pojavljuju na sceni. Film funkcionira po šablonu ekspozicija – zaplet – kulminacija/peripetija – rasplet, sa još dva manja zapleta na marginama glavnog.

Režija je rutinirana i većina posla je završena sa veoma pametnim castingom i inscenacijom (sedenje na stepeniku verande graniči sa genijalnim), a snaga filma leži u scenariju koji ostaje u okvirima žanra, ali ih istovremeno inovira i širi, pre svega pomoću originalnih, živahnih i atipičnih likova. Za razliku od pravila žanra, ovde imamo razvedene ljude srednjih godina sa odraslom decom. Oni su nesavršeni, kako u fizičkom, tako i u emotivnom smislu. Eva (Louis-Dreyfus) je profesionalna maserka koja se suočava sa budućim odlaskom kćeri na studije i praznom kućom u perspektivi. Na jednoj zabavi gde odlazi sa prijateljima upoznaje pretencioznu pesnikinju Marianne (redateljičina stalna glumica Catherine Keener), koja joj postaje mušterija i prijateljica, kao i Alberta (Gandolfini), fizički neprivlačnog ali duhovitog muškarca, sa kojim prihvata da izađe na spoj. Oduševljena njegovim vedrim duhom, ona se polako zagrejava za njega. U međuvremenu, Marianne razvija gadnu naviku da pljuje po bivšem mužu, i Eva polako dobiva ideju ko bi mogao biti taj tip o kome njena prijateljica priča...

Zaplet se čini trivijalnim, i površan gledalac će ga baciti u ladicu za “chick flick” i “probleme srednje klase”, ali to bi bila velika greška. Ako vam zaliči na klasičan opus Woodija Allena, onda ste na pravom tragu, autorica Nicole Holofcener je nekadašnja Allenova montažerka, koja je krenula da sama piše i režira svoje filmove koji se mogu nazvati ozbiljnim romantičnim komedijama. Enough Said je njen najbolji, najzreliji i najozbiljniji film. Humor je donekle očekivan, ali svejedno neobičan i hrabar, često na granici nekorektnog. One-lineri se vrlo brzo pretvaraju u ping-pong i komičarska i romantična kemija među glavnim glumcima je božanstvena.

Već sam pomenuo casting. Julia Louis-Dreyfus, nama najpoznatija kao Elaine iz Seinfelda, nije česta pojava u filmovima. Njen primarni medij je televizija, ali u Enough Said ona donosi “just enough” svoje persone koju je izgradila kao TV komičarka: ovde je lagano blesava žena koja će prvo nešto uraditi, pa onda razmisliti o tome i time dovoditi sebe i ljude oko sebe u lagano čudne situacije. Catherine Keener donosi pravu meru snobovštine u svoj lik. Međutim, najbolju ulogu u filmu je ostvario James Gandolfini, kome je ovo uloga za pamćenje. Čovek koga smo navikli da gledamo kao sirovinu je ovde topao, nespretan, neuredan, izgleda kao veliki medved sa trbušinom i bradom, i što je najvažinije: emotivno ogoljen. Posle ovakvog ostvarenja nam je žao da nas je tako prerano napustio.