Runner Runner

2013.

režija: Brad Furman

scenario: Brian Koppelman, David Levien

uloge: Justin Timberlake, Ben Affleck, Gemma Arterton, Anthony Mackie

Na papiru, ono što je u svetu gastronomije meso i krompir, na filmu bi morao biti Runner Runner. To bi značilo nešto očekivano, na poznatu temu i školski izvedeno, možda nepamtljivo, ali svakako zabavno. Međutim, poznato je da meso i krompir ima drugačiji ukus kada ga napravi svetski poznati kuvar i kada ga napravi nadrkana baba u studentskoj menzi. Scenaristi Koppelman i Levien su vešti scenaristi, iza sebe imaju najbolji film o pokeru (Rounders, 1998), a Brad Furman je mlad reditelj koji je pokazao da zna znanje sa “grishamovskim” The Lincoln Lawyer (2011). Zašto onda Runner Runner nije niti pristojan film?
Odgovor leži u mnogim primerima lenjosti i nepromišljenosti, od pokušaja da se napravi prepakovani film od elemenata mnogih drugih, dobrih i loših, do izbora glumaca. Dobro, miks solidnog (Wall Street) i očajnog filma (Swordfish) bi bio još i provarljiv, kada bi imao zanimljivu temu, što Runner Runner ima, i kada bi je obradio sa nekakvom posvećenošću, što je u ovom slučaju miljama daleko od istine. Međutim, izbor glumaca za dve glavne uloge je kriminalan. Jedan je onaj što voli, a ne zna, a drugi je onaj što može, a neće. Ni sasvim solidna, prilično zavodljiva Gemma Arterton ne može izvaditi situaciju iz čabra, jer je njen lik osuđen na pasivnost.
Tema filma je svet pokera preko interneta, velikog biznisa koji zna da bude ilegalan, ali često ne-utuživ zbog manjkavih zakona. Richie Furst (Timberlake) je student na master programu na Princetonu, momak koji nije imao sreće sa poslom: njegova karijera na Wall Streetu je prekinuta izbijanjem krize. Pošto mu je pređašnja zarada prevelika da bi dobio stipendiju ili studentski kredit, on jedva krpi kraj s krajem i dopunjuje budžet korisnim, ali socijalno neprihvatljivim delom šišanja ovaca: on organizuje online poker na kampusu kao podizvođač jednog velikog internet kazina. Međutim, univerzitet ne gleda blagonaklono na šišanje svojih studenata, pa je Richie popio ultimatum: bataliti kockanje ili biti izbačen. Naravno, on će doneti najgluplju odluku i uložiti svu kintu koju ima u jednu partiju i biti bezočno opelješen.
Znajući da je prevaren, pokušaće da predoči dokaze Ivanu Blocku (Affleck), mogulu internet kockanja i svojevrsnom Čarobnjaku iz Oza za koga nije dokazano da postoji. Richie će se videti sa njim u okruženju kostarikanskog tropskog raja, i Block će dati ponudu koja se ne odbija: stalni dobro plaćeni posao u kontroli poslovanja i marketingu. Richie će tu raditi zajedno sa Blockom i lepom Rebeccom (Arterton). Dok se jednog dana u jurnjavu za eluzivnim tajkunom ne uključi FBI, a posebno nestrpljivi agent Shavers (Mackie). Dalje znate: generički triler.
Affleck dobija sjajnu priliku za ulaz, monolog u sauni, i glumac kome je stalo bi od toga napravio šou koji se pamti i citira. Affleck samo izgovara rečenice, u maniru u kojem to radi Ice-T u nekom levačkom filmu snimljenom direktno za video. Jasno je da bi on više voleo da se nalazi negde drugde i radi nešto drugo, samo da ne mora da glumi. Problem je u tome što Affleck nije glumački genije, pa da takvu ulogu odigra u snu i pokupi honorar, nego je glumac koji ume da veže nekoliko groznih uloga dok sam sebi ne napiše dobru. Timberlake voli da je na ekranu, a sa muzikom je potrošio sve kredite, i ima nešto glumačkog talenta, ali nedovoljno i u malom rasponu, a sa sobom vuče iritantnu screen personu. Veštiji reditelji će to okrenuti u svoju korist i koristiti ga limitirano, i neće mu davati noseće uloge.
Runner Runner je loša konfekcija, iako ima potencijala da bude makar pristojna. Međutim, nakon ekspozicije, tone u lenja i generička rešenja, od slabog scenarija, preko režije koja kao da ima za cilj da proda turistički aranžman do neprihvatljivo loše glume. To, naravno, ne znači da je negledljiv, samo ne vidim razlog zašto ga gledati. Jebeš kockarski film bez makar jedne partije pokera.