2015.
režija:
Kane Senes
scenario:
Kane Senes, John Chriss
uloge:
James Badge Dale, Ethan Embry, William Forsythe, Maika Monroe, Rhys
Wakefield, Beth Broderick, Ryan O'Nan, Owen Teague
Postoje
teme i detalji koji me iz neobjašnjivih razloga privlače. Američki
građanski rat. Okruženje westerna (ma koliko ta dva pojma stajala
samo u nategnutoj vezi). Ratna trauma. Mali, privatni ratovi.
“Backwoods” milje i “backwoods noir”. Te neke stvari su u mom
univerzumu jače od svih objektivnih razloga da određeni film
preskočim: i od loših kritika, i od distribucije preko volje koja
naprosto označava ambicije filma da se vrti na kablovskoj i to je,
jebiga, to, i od autorskog tima bez ozbiljnih referenci iza sebe i od
glumaca čijih se faca sećamo zbog epizodnih uloga u filmovima koje
smo pogledali. Ovo poslednje je čak može biti i pomalo cool.
Dakle,
sjebani veteran Wade (Badge Dale) se vraća kući nakon ratnog
poraza. Ovo “kući” shvatite vrlo uslovno, jer je on jedan od
onih vagabundo-tipova koji spavaju po kaučima i podovima po familiji
i traže svoj mir. Kod kuće njegove sestre više nema, ali ostao je
njen muž Seamus Riley (Embry) i njihovo dvoje dece, Abigail (Monroe)
i mali Samuel (Teague). Situacija je zajebana, oni su siromašni
traperi, žive u pripizdini, a prvi susedi su im divljaci prezimena
McClusky kojima je propao stočarski posao propao zbog rata, pa se
sada hrane tako što pljačkaju ulov u zamkama Rileyevih. Treba i
njih razumeti, najstariji sin je poginuo u ratu, majka (Broderick) je
poludela od bola, a otac (Forsythe) je ogorčen na celi svet. Druga
dvojica sinova su tupavi Dill (O'Nan) i mekušac Marcus (Wakefield).
Znate
već kako ide, Seamus je možda hrišćanska duša, a možda
jednostavno suviše velika kukavica da bi se suprotstavio
siledžijama, ali Wade nije u tom fazonu. Ne baš da je kostimirani
Rambo koji će srušiti pola grada (nije da baš ima i šta za
srušiti), ali će pokušati prvo fino, a onda i malo manje fino da
upozori susede da ne kradu. Tupavi Dill će prvi nastradati,
McCluskijevi će smisliti osvetu, Wade će uzvratiti i tako u krug,
samo se ulozi iz runde u rundu povećavaju, znate kako to već ide,
gledali smo to po filmovima. Tom tipičnom zapletu dodajmo još jedan
jednako tipičan: dvoje mladih, mekušac Marcus i slatkica Abigail se
vole, kao nekakvi Romeo i Julija u western trash miljeu. Slatko, ali
ne ide skupa, pa celo iskustvo postaje pomalo neprijatno, da ne
pominjem dosadno.
Recimo
da nije sve tako crno. Vizuali su atraktivni, ipak imamo netaknutu
prirodu teksaške zabiti neposredno nakon Građanskog rata. I gluma
je uglavnom na maksimumu mogućnosti sa tako tankim scenariom.
William Forsythe i James Badge Dale nose ceo film i boje ga tamnim
tonovima dvojice sjebanih i ogorčenih ljudi. Ostvarenje Maike
Monroe, zvezda neočekivanog horor hita It Follows je malo
razočaranje i svakako ispod njenih mogućnosti, ali razlog za to
treba u veoma limitiranom liku koji je dobila.
Dobro,
sve to, od potrošenosti tema do slabe razrade scenarija, je
pokazatelj da Echoes of War ni u kom slučaju nije dobar film.
Ono što posebno iritira je da nije čak ni efektan. Razlog leži u
tome što nije realan i što je potpuno iskonstruiran, i to plitko i
loše. Gledalac koji ima dodirnih tačaka sa logikom će pronaći
rupe u samoj premisi filma i njegovom “settingu”. Zašto se oni
pljačkaju i kače kada i jedni i drugi imaju sasvim dovoljno zemlje
i šume da se mogu podići sa dna? Amerika nije izgrađena na svađama
suseda, nego upravo na suprotnom: na međusobnom pomaganju i osećaju
za zajednicu, naročito u teškim trenucima. Ovo čak nije ni
Heaven's Gate varijante gde se krljaju bogati rančeri sa
svežim imigrantima, i jedni i drugi su ovde sirotinja i stoga je
njihovo ponašanje nelogično, naročito kad je rešenje na dohvat
ruke.
No comments:
Post a Comment