Vivir est facil con los ojos cerrados / Living Is Easy With The Eyes Closed

2013.

scenario i režija: David Trueba

uloge: Javier Cámara, Natalia de Molina, Francesc Colomer, Ramon Fontseré, Rogelio Fernández, Jorge Sanz, Ariadna Gil

“Living is easy with eyes closed
Misunderstanding all you see
It's getting hard to be someone but it all works out
It doesn't matter much to me”

The Beatles – Strawberry Fields Forever

Kruži priča da se Juan Carrón Gañàn probio do Johna Lennona kada je ovaj bio snimao film How I Won The War u Almeriji, u Francovoj Španiji 1966. godine, te da mu je uvalio svoju pesmaricu u koju je po sluhu hvatao tekstove Beatlesa sa Radija Luxembourg. Kruži i priča da su od tada The Beatles počeli da štampaju tekstove svojih pesama na omotima ploča. Living Is Easy With The Eyes Closed Davida Truebe (brata dosta poznatijeg Fernanda) je, uslovno rečeno, film po tom događaju, samo fikcionalizovan što mu omogućava slobodu poentiranja.

Tako je Juan Carrón Gañàn postao Antonio (Cámara), sredovečni profesor engleskog jezika koji podučava tekstove Beatlesa na časovima u strogoj katoličkoj školi na putu samospoznaje maskiranom u pohod da upozna svog idola. Na putu je pokupio dvoje dosta mlađih stopera, tri meseca trudnu Bélen (de Molina) koja je zbrisala iz samostana gde su je roditelji ostavili i srednjoškolca Juanja (Colomer) koji se oko svoje The Beatles frizure sukobio sa ocem-fašistom (Sanz) i tunjavom majkom (Gil). Njih troje će zajedno, ali i svaki za sebe, naučiti ponešto o realnom životu pred kojim su sistematski zatvarali oči.

Lennon je Strawberry Fields Forever napisao baš u Almeriji na snimanju filma. Slučajno ili ne, prva strofa, stihovi izdvojeni na početku moje kritike, pogađaju u centar paradoksa Francove Španije, ali i svakog opresivnog društva. Možda i manje opresivnog, ali svejedno onakvog kakvo nam ne odgovara. Ono što je njemu bilo dostupno, nije bilo dostupno njegovim domaćinima u zemlji u kojoj je samo snimao i možda održao poneki koncert. Njemu je zatvaranje očiju bila stvar izbora, drugima možda jedina mogućnost, u odsustvu boljih i pametnijih, da prežive u društvu straha čiji se kraj možda tek nazire. Sloboda koju su propagirali The Beatles i koja je privukla usamljenog profesora i dvoje mladih ljudi nije svima data u jednakoj meri.

Opet, ako je Strawberry Fields Forever svojevrsna “coda” i “bottom line” filma, čak direktno izrečena od strane Antonija kao svojevrsnog surogat-oca i mentora dvoje mladih ljudi (“Mladi ste, na vama je da promenite svet”), onda je druga pesma, Help, svojevrsni refren. To je pesma o uspehu izvorno, ali i o sazrevanju / starenju, onim periodima kada čoveku postaje sve teže da se sam snalazi u svojoj okolini. Troje naših junaka nailaze na određene prepreke po prvi put. Antonio shvata da tretman Lennona i tretman njega samog nije isti, da do svog idola ne može tek tako doći. Dvoje mulaca tek otkrivaju koliko je društvo u kojem žive opresivno i za šta se vredi boriti i za šta vredi raditi. Oni se po prvi put sureću sa realnim svetom koji je već sažvakao i ispljunuo mnoge koji se stalno pokušavaju dići na noge.

Living Is Easy With The Eyes Closed je film o životu u pravom smislu te reči. Njegova atmosfera je i gorka i slatka, na momente teška, na momente vedra. Povremeno će film biti izuzetno direktan, povremeno veoma suptilan. Predivno je snimljen, ingeniozno osmišljen i još bolje odglumljen. Zadovoljstvo je gledati Javiera Cámaru (Habla con ella) sa ovo dvoje simpatičnih mladih glumaca. Možda je baš iskustvo sa nekim takvim ono što im je potrebno u daljem životu. U svakom slučaju, čeka vas putovanje koje nećete tako brzo zaboraviti.